Online predavanje: Barok u Beogradu

, CULTURE
Online predavanje: Barok u Beogradu

Božidarac Digital Vas poziva na besplatno online predavanje uživo ”Barok u Beogradu” u sredu, 01. aprila u 19 časova.  
U svojoj osnovi, arhitektura postoji da bi stvorila fizičko okruženje u kojem ljudi žive, ali arhitektura je više od samo izgrađenog okruženja, takođe je deo naše kulture. Ona predstavlja naš pogled kako vidimo sebe, kao i kako vidimo svet. U 16. veku, srednjovekovna latinska reč baroko je prešla sa srednjovekovne hrišćanske filozofije i počela da se koristi za opisivanje svega što je apsurdno složeno. Prateći duh toga doba, francuski filozof Michel de Montaigne je povezao termin „baroko“ sa „Bizarno i beskorisno komplikovano“, dok drugi izvori povezuju „baroko“ sa magijom, složenošću, konfuzijom i viškom. Barok kao pravac koji je zahvatio Evropu se prelio i na Beograd. Na jednočasovnom predavanju Marko Bogdanović će vas sprovesti kroz vizuelne transformacije koje je prošao glavni grada od kraja 17. i početka 18. veka. U ovom periodu Beograd u tri navrata postaje habzburški. Grad je doživeo upečatljive vizuelne promene. Od srednjevekovnog i orijentalnog, ka evropskom i baroknom. Razvoj barokne arhitekture može se pratiti od najstarijeg sačuvanog primera, Mračne kapije na gornjem gradu do stambene zgrade u Gračaničkoj 10 sa kraja 18 veka. Barok u Beogradu najjednostavnije možemo podeliti na sačuvane primere i one uništene kroz vekove ali poznate preko arhivske građe, odnosno arhitekture na papiru. Govorićemo i o najznačajnijim primerima poput Virtemberske palate, palate Eugena Savojskog, biskupske palate, mitropolitskog dvora, kapije Karla Šestog i drugim.

Pročitajte i: Filmovi u kojima su prikazane pandemije

Prijava je obavezna na sledećem linku ovde. Učešće je besplatno.

O predavaču:
Marko Bogdanović je magistar istorije umetnosti, a diplomirao je na temi istorija arhitekture. Profesionalno se posvetio gradu kao estetskom fenomenu. Zato se estetika Beograda, kojom se i bavi, nameće kao osnovna tema. Šta to naša prestonica ima, šta čuva i šta je porušeno, šta bi dobila da su izgrađena zdanja koja su pobeđivala na međunarodnim konkursima? Takođe je priređivač izložbe „Skulpture i reljefi’’ kao sećanje na Kostu Bogdanovića, (1930–2012) vajara, istoričara umetnosti, profesora i njegovog oca. 

Pročitajte i: 6 jednostavnih načina da ubrzate metabolizam

Izvor: bozidarac.rs