U današnje doba deljenja ličnih informacija i iskustava na društvenim mrežama, ljudi koji rade zajedno znaju sve više jedni o drugima. Ovo je uglavnom dobra stvar za lidere i za osobe na nadležnim pozicijama. Istraživanja pokazuju da naš mozak pozitivnije reaguje kada sa nekim imamo i osećamo ličniji odnos i povezanost. Više se trudimo, postajemo efikasniji, i bivamo ljubazniji prema svojim kolegama. Menadžment vođen zapovedanjem i kontrolom postaje sve manje prisutan, a šefovi koji praktikuju empatiju i trude se da se povežu sa svojim podređenima postaje norma.

Volja da lider bude otvoren i iskren, iako ga to možda čini ranjivim, je važna zato što gradi poverenje u timu — ljudi lako mogu da osete neiskrenost kod nekog. Često pretpostavljamo da lideri žele na određeni način da nam predstave sebe, i da možda imaju neki osmišljen marketing oko svoje ličnosti. Ako lider nikada ne pokaže svoje emocije, to uverenje postaje čvršće. Ali kada on otkrije neku svoju osobniju stranu i mi osetimo da je ona istinita, javlja se neka povezanost i verovatnije je da ćemo poverovati u njegove reči i ideje.

Međutim, kada ljudi preteraju u ovome to dovodi do skroz suprotnih rezultata i do mogućnosti da u potpunosti potkopaju sebe i svoj trud. Ako lideri podele neku informaciju koja navodi na pomisao da nisu dorasli zadatku — na primer: „Uplašen sam, i nemam pojma šta treba trenutno da uradim” — postoji dobra šansa da i njihov tim preuzme istu emociju, ili još gore, izgubi veru u liderovu sposobnost da predvodi grupu. Ljudi koji predvode moraju da razmisle duže i bolje od ostalih o tome kada je u redu biti otvoren zato što je najveći fokus na njima. Svaki put kada se pokažu osetljivim (ili neosetljivim), ostali posmatraju i analiziraju njihove reči i postupke kako bi pronašli dublje značenje. Kada onda možemo smatrati da deljenje postaje prekomerno? Način da se pronađe balans jeste da budete selektivno ranjivi — tj. budite otvoreni sa svojim timom dok imate u vidu njihove granice, isto onoliko koliko i svoje.

Pročitajte i: KAKO ĆE COVID-19 ISKRISTALISATI PRAVE LIDERE (LJUDI NISU OBRTNA IMOVINA)

Ovaj problem nastaje kada se u organizaciji pojave nove inicijative ili promene. Obično se lideri pitaju koliko njihovih ličnih briga oni trebaju podeliti sa ostalima kada se sa svojim timom nalaze u izazovnoj ili nepoznatoj situaciji. Najbolji lideri su iskreni kada su u pitanju njihova osećanja, ali istovremeno stvaraju i predstavljaju jasan put napred.

Pogledajte nekoliko saveta kako biti uspešan u uspostavljanju spomenutog balansa:

• Razjasnite svoju ličnost samom sebi. Najbolji lideri mogu da stanu kada postanu emocionalni. Umesto impulsivnog reagovanja, zapitajte se: „Šta ja zapravo trenutno osećam? Zašto? Koji je razlog ove emocije?” Na primer, prosečan menadžer će možda reći da se oseća isfrustrirano zbog nekog projekta zato što je radna norma dosadna, ali odličan menadžer će odvojiti vremena da razmisli o ovoj emociji. Radeći to, možda će shvatiti da razlog njegove isfrustriranosti jeste anksioznost zbog postavljenih rokova.
  
  
• Regulišite svoje emocije. Nakon što imenujete svoja osećanja, morate da znate kako da se izborite sa njima. Ovo je jednako važno kao i regulisanje izveštaja. Ono što smatrate trenutnim lošim raspoloženjem može nekome upropastiti dan. Impulsivni, temperamentni menadžeri su štetni, demorališući, i glavni razlog zašto ljudi daju otkaz. Istraživanje pokazuje da zapošljeni kojima su suprotstavljeni ljuti menadžeri imaju manje volje da rade ozbiljno — pogotovu ako ne razumeju odakle ta ljutnja dolazi. Ali kada menadžeri kontrolišu svoje reči i govor tela tokom napetih situacija, nivo stresa zapošljenih u njihovim izveštajima znatno opada. „Važan deo liderstva jeste razumevanje količine tereta koju ljudi oko vas mogu da podnesu. Ne možete dati svojim zaposlenima više nego što mogu da podnesu, ili da očekujete da vam stalno budu potpora.” (Lazlo Bok, osnivač i generalni direktor Humua, i bivši direktor Gugl HR sektora.)
  
  
• Postarajte se za svoja osećanja bez gubitka kontrole nad njima. Često smo lošiji u sakrivanju svojih osećanja nego što mislimo da jesmo. Ako ste isfrustrirani ili napeti, vaši zaposleni će najverovatnije primetiti vaše loše raspoloženje i možda misliti da su oni krivi za to. „Ideja da nikada nećete imati loš dan kao šef je glupost. Najbolja stvar koju možete uraditi jeste da to izjavite. Recite vašem timu: „Danas imam loš dan, i trudim se da to ne iskaljujem na vas. Ali ako se čini kao da imam loš dan, imam. Ali to nije zbog vas. Poslednja stvar koju želim jeste da učinim vaše dane gorim.” Ne morate previše objašnjavati, ali prihvatanje vaših osećanja pomaže u tome da se spreči stvaranje nepotrebne anskioznosti u vašim izveštajima.” (Kim Skot, autor „Radical Candor”)
  
  
• Stvorite i obezbedite put napred. Kada ste suočeni sa izazovnim projektom, vežbajte kako ćete podeliti svoje emocije sa vašim timom, i potrudite se da to uradite sa određenom namerom. Iznenadno impulsivno ili bezobzirno puštanje vaših emocija ostavlja puno prostora za nesporazume. Ciljajte da budete realni ali optimistični. Dobar šablon koji možete pratiti jeste: „Zbog ______, osećam ______ i ______. Ali evo šta želim da uradim kako bih poboljšao situaciju: _________. I evo šta zahtevam od vas: _________. Šta vi zahtevate od mene?” Ovo će vam pomoći da se pobrinete za vaše brige bez projektovanja negativnih emocija na vaš tim. „To je obećanje da ćemo doći do rešenja uprkos emocija.” (Jerry Colonna, investitor i finansijski trener, poznat kao „CEO Whisperer”.)
  
  
• Izbegavajte prekomerno deljenje misli i osećanja. Dobra smernica za ovo jeste da se zapitate: „Kako bih se ja osećao da moj menadžer ovo meni kaže?” Ako biste bili zahvalni da to čujete, verovatno će i vaši zaposleni tako misliti. Ako vas to natera da dosta razmišljate o posledicama, budite obazrivi. Budite znatiželjni za svojim namerama. Da li je to što delite iskreno, ili želite da veštački stvorite neku povezanost sa ostalima? Ponekad previše delimo lična iskustva samo da bismo se osećali bliže nekome drugom. Ali to često nije ni korisno, niti efikasno.
  
  
• Budite svesni svog okruženja. Ako mislite da su članovi vašeg tima možda anksiozni u vezi trenutnog projekta, u redu je da ta osećanja sa njima otkrijete i pomognete im da osete vašu podršku. Na primer, ako su svi radili prekovremeno kako bi ispunili nadolazeći rok, možete reći nešto poput: „Osećam se malo umorno danas, ali sam zahvalan na tome kako smo radili zajedno i što smo pripremili ponudu za našeg klijenta sa kojom možemo svi biti ponosni.” Pokušajte da spojite realizam i optimizam, i delite sa ostalima ono što mislite da u trenutku može biti od pomoći timu.

Naći pravi balans između otvorenosti i prekomernog deljenja nije lako. Ali sa vežbom to je izvodljivo. Kao lider, vaš je posao da spoznate ozbiljnu ulogu koju vaše emocije imaju, i da ih iskontrolišete na načine koji će pomoći vašem timu da ostvari svoje ciljeve.

Pročitajte i: Mape uma u poslovnom menadžmentu

Izvori:
https://hbr.org/2019/02/how-leaders-can-open-up-to-their-teams-without-oversharing?utm_source=facebook&utm_medium=social&utm_campaign=hbr&fbclid=IwAR1JGYctQ-GqabrLsMH_xt2pPiO4mQg-vYYjPz2uBE1vYd6F2pFfOxqo-3M

https://unsplash.com/