Multimedijalna umetnica i fotograf Lidija Antonović predstavila je krajem 2019. godine u galeriji Blok izložbu fotografija pod nazivom „Prolaz“. Koncept ove izložbe baziran je na integraciji fotografije i prozora na fasadama kao vizuelne granice između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, linije između javnog i privatnog, tajnovitog i eksplicitnog. Prozori su predstavljeni kao odraz istorije, arhitekture, kulture stanovanja, socijalnog statusa, interkulturalnosti.

„Putujući po Srbiji, Evropi i Africi fotografisala sam prozore koji su mi bojom, oblikom i formom uvek privlačili pažnju. Kao univerzalni upotrebni predmet, prozor je simbol stanovanja na Zemlji. Prozori, sami po sebi, različiti po oblicima, boji, veličini, visini, su fotografisani tako da daju utisak da smo u eksterijeru, kao da ih vidimo sa ulice, kao da možemo radoznalo da zavirimo u nečiji dom i vidimo ko tu živi. Kada spolja gledamo prozor na psihološkom planu, to je simbolička želja da uđemo u nesvesno i nepoznato. Fotografije samih prozora su bez ljudi, da bi pokrenuli svest da oživimo fotografiju kada je posmatramo i pozajmimo joj svoj život, da bi od nje stvorili predstavu. Simbolično značenje prozora kao prolaza iz zatvorenog prostora u beskrajna prostranstva spolja, bila je inspiracija za ovaj rad. Fenomenom prozora kao metafore za otvorenost mladih prema eksperimentu i inovaciji bavim se već nekoliko godina.“ – kaže naša sagovornica Lidija Antonović.

Posetioci izložbe su mogli da posmatraju fotografije u atmosferi zvučne izolacije koju su činili zvuci enterijera i bili su unapred pripremljeni. Svaki posetilac ove izložbe je imao lični doživljaj u zavisnosti od toga u kom trenutku i pored koje fotografije se nalazio, i zvuka u kojem se trenutku čuo, što je činilo atraktivnu interakciju posetilaca sa samim fotografijama na izložbi.

„Ova izložba ima za cilj revitalizaciju funkcije prozora kao metafore za prelaz u imaginarno, podsticaj razmišljanja o lepoti diskrecije života, u vremenu reality show programa. Simbol prozora danas postaje simbol mogućnosti istraživanja inovativnog u vreme sveopšte težnje za novim. Otvaranje prozora tako postaje važan način da se savladaju političke, socijalne i kulturne sile koje vladaju i koče savremenu umetnost. 2019. godina predstavila je deset godina mog profesionalnog rada kao fotografa i multimedijalnog umetnika, a izložbom „Prolaz“ u Blok galeriji istakla sam simboliku otvaranja prozora koja je povezana sa ulaskom znanja. Moje iskustvo poistovećujem sa odnosom otvaranja i zatvaranja prozora, gde sam istražila različite tehnike izrade fotografija. Poruka je da otvorite prozor i sagledate sve mogućnosti prolaza.“ – ističe Antonovićeva.

Prozori koji su prikazani u okviru izložbe vizuelno predstavljaju zanimljiv koncept koji podstiče vašu maštu do neverovatnih granica. Kolorit i dubina fotografija pokazuju veličinu talenta ove svestrane umetnice, koja svakim detaljem uspeva da dočara onaj tajanstveni kadar koji vas prosto hipnotiše kada ih posmatrate. Kako bismo vam približili rad naše sagovornice, u nastavku teksta saznaćete nešto više o njenoj ljubavi prema osmoj umetnosti, alternativnom teatru i generalno pozorištu.

YN: Lidija, zašto si se odlučila upravo za fotografiju?

Lidija: Od malena sam volela, gde god sam išla, da fotografišem. Sa 5 godina sam napravila svoju prvu fotografiju svojih roditelja fotoaparatom. Kada sam tokom srednje škole jednom otišla u Atelje 212 na probu svoje majke, srela sam renomiranu fotografkinju Vukicu Mikaču, inače tada oficijelnog fotografa te kuće. Imala sam kod sebe album sa fotografijama sa ekskurzije, i kada je počela da ga lista rekla je da sam neverovatno talentovana za fotografiju i da obavezno probam da je upišem po završetku škole. Da imam „smisao za kadar“ ponovilo se kada sam 2003. godine polagala montažu na FDU, jer je za treći krug prijemnog trebalo napraviti video biografiju, koju sam uradila u kombinaciji sa fotografijama. Profesorka Jelica koja je tada primala klasu mi je rekla da imam osećaj za zlatni presek i kadar, predložila je da upišem fotografiju umesto montaže, jer je mnogo kreativniji. Tako sam iste godine, par dana kasnije, otišla na Akademiju umetnosti.

YN: Šta za tebe podrazumeva dobar kadar i kako uspevaš da dočaraš emociju putem fotografije?

Lidija: Dobar kadar je onaj koji prenosi priču na više načina, kada prepoznamo ekspresiju, mesto, vreme u kadru. Smatram da je za kadar bitna harmonija, kada ničeg nije previše niti šta „fali“. Za tu skladnost je bitno osetiti taj pravi momenat, katarzu.

YN: Koji poznati svetski i domaći fotografi su tvoja inspiracija?

Lidija: Od svetskih izdvajam Anrija Kartijea Bresona, street fotografa, tvorca odlučujućeg decisive momenta, a upravo taj momenat je bitan da osetite kada da stisnete okidač fotoaparata. Od domaćih izdvajam Tomislava Peterneka, maestra dokumentarne fotografije pozorišnog života i scena.

YN: Pored toga što se baviš fotografijom, ti si i multimedijalna umetnica, tačnije, baviš se alternativnim pozorištem. Član si trupe „Mimart“ već dugi niz godina. Kako po tebi izgleda alternativna scena u Srbiji i šta bi moglo da se uradi kako bi se naši ljudi zainteresovali za ovakvu vrstu pozorišnog projekta?

Lidija: Teatar „Mimart“ je i fizički jedan od prvih alternativnih pozorišta na Balkanu, osnovan 1984. godine, koji koristi univerzalni jezik neverbalne komunikacije jer prevazilazi sve granice: geografske, jezičke, etničke, te smatram da je zato blizak gledaocima. Alternativna scena uglavnom pruža neku vrstu globalnog aktivizma, u zavisnosti od fenomena koji se istražuje, ili tema, pruža neku vrstu utopije, ili „glasa naroda“, ali je važno koristiti jezik simbola koji su opipljivi za sve bez obzira na uzrast, i suptilno preneti poruku, a ne banalno. Mislim da ulični performansi i akcije preispituju pojedinca ali i društvo.

YN: Na kojim projektima trenutno radiš i da li su nove izložbe u planu?

Lidija: Ideje uvek postoje, jer je inspiracija svakodnevna, ali za realizaciju nove izložbe nisam sigurna u ovom trenutku kada će je biti.

Biografija Lidije Antonović:  Rođena je 1984. u Beogradu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti 2008. godine na katedri za fotografiju u klasi Milana Aleksića. 2018. godine MA likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti u Beogradu. U okviru master studija MAPA – Moving Academy for Performing Art iz Amsterdama usavršava se u oblasti primene fotografije, te dobija dve diplome: Light design & studio menagment (2009) I Projection of Icons (2010). Završila je seminar 3D animacije na Burnemunt Univerzitetu, Velika Britanija, kod profesorke Suzan Sloun u okviru EU projekta programa Erasmus + 2016. godine. Profesionalno iskustvo stiče u Agenciji Tanjug kao fotoreporter i redaktor (2010-2011). Kao profesionalni fotograf radi na festivalima Bitef/Bitef polifonija (2008-2019) i Belef (2006/2008), UNICEF, CEDEUM, Noć Muzeja (2006/2011). U Teatru „Mimart“ je angažovana kao fotograf, performerka i video artist. U okviru EU projekta, programa Kultura 2007/2013, Mladi u akciji 2013/2014 i Erasmus + 2014/2017, vodila je radionice fotografije za mlade umetnike u Velikoj Britaniji, Bosni i Hercegovini i Italiji. Ima status slobodnog umetnika ULUPUDS-a od 2010. godine. U 2019. godini je bila u kreativnom timu za projekat Srbije u okviru evropske prestonice kulture Plovdiv (EcoC).

Do sada je izlagala na 21 samostalnoj, i 32 grupne izložbe fotografija u Beogradu i gradovima Srbije, od kojih i na 3 međunarodne izložbe u Budimpešti, Dortmundu i Harkovu. Bila je kustoskinja/autorka nekoliko izložbi interdisciplinarne umetnosti pokretnih slika od kojih se izdvaja „O3 zona – Drveće govori“ u Galeriji Ozon. Dobitnica je mnogih pohvala i nagrada kod nas i u inostranstvu, od kojih se izdvaja nagrada na 13. međunarodnom trijenalu „Pozorište u fotografskoj umetnosti“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 2011. godine.

Našu saradnicu možete kontaktirati putem mejla na: antonoviclidija84@gmail.com

Pripremila: Aleksandra Petković