Mislim da sam jedini novinar koji ne voli da čita novine. Ne volim TV. On nikada nije mogao da razume zašto nemam TV u stanu. U dvadeset prvom veku. Nikada se nismo složili oko činjenice da ne želim TV u spavaćoj sobi, iako ga on silno želi.

Ta tema pokretala je uvek žustre rasprave, iako nas je do zajedničkog života u zajedničkom stanu delila čitava večnost. Ne volim aktuelne teme. Zapravo, danima bih mogla da pričam o stvarima koje ne volim. Da nabrajam, obrazlažem i svom snagom ubeđujem sebe u to da je lista stvari koje volim ipak duža. Međutim, nisam slepa, iako volim da žmurim pred listom stvari koje mi se ne dopadaju.

Da budem iskrena, znam šta je aktuelno. Da budem iskrenija, užasava me sama pomisao na to da bih mogla da sedim u restoranu i posmatram muškarce koji se ljube i gutaju očima. Za žene mislim isto. Nije filmski, kao što možda nekome zvuči. U trenutku kada sam napisano izgovorila na glas, shvatila sam da nije stvar u predrasudama i da, definitivno, nisam homofobična. Znam da zvuči suludo u odnosu na prethodne redove. Znam i to da će mi u trenutku objavljivanja ovog teksta telefon zazvoniti bar dvadeset puta. Ali vas molim da pre nego što se izvičete na mene, okrenete moj broj telefona i ostavite Nisi u pravu komentar pročitate tekst do kraja.

Ne volim parove, potpuno nezavisno od opredeljenja, koji svoje seksualne želje ispoljavaju van svoje spavaće sobe. Figurativno rečeno. Možda neko preferira kuhinju ili kupatilo, ali ne volim i nikada neću voleti da gledam u nešto za šta smatram da je rezervisano za samo nečije oči i nečiji krevet. Ne volim helanke. Ne volim bezobraznu, eksplicitnu garderobu. Iz istog razloga. Nazovite me kako hoćete, ali budite sigurni da nisam jedina.

Isto tako, dokle god se na poslu ponašate poslovno, na fakultetu kolegijalno, generalno pristojno i bez nepotrebnih ekstrema, apsolutno nikoga, ali nikoga neće zanimati sa kime spavate. Svi volimo različite stvari, nema tu ničeg sramnog, ali pokušajmo da, ako je već u ljudskoj prirodi da ne pomažemo jedni drugima, u šta lično ne verujem, da se jedni drugima sklonimo s puta, ne otežavajući otežano.

Ne znam da li se sećate perioda kada je važnu odluku, vest ili bilo šta uznemirujuće trebalo izgovoriti na glas. Po navici, za primer uvek uzimam stresne trenutke u krugu svojih prijatelja, koje je trebalo prevazići. Jer, boli kad voliš u sebi. Sa druge strane, sećate li se onih situacija, tuđih ili svojih, kada za onim stolom na porodičnoj večeri treba izgovoriti Obnoviću godinu na fakultetu, Izbačen sam s posla, Odlazim od kuće, Trudna sam…? Nastavite sami.

Na tu temu sam, pripremajući se za aktuelno, odgledala video u kojem tri gej muškarca, na različitim krajevima sveta, svojoj porodici saopštavaju vest o tome da su gej. Dakle, VEST o tome da su GEJ. Slagala bih ako bih rekla da nisam plakala nedelju dana nakon odgledanog. Slagala bih i ako bih rekla da nisam svim svojim prijateljima prepričala odgledano. Ono što je najvažnije, slagala bih i ako bih rekla da je bilo ko od njih (a ima različitih, zakletih muškaraca i žena s potpuno definisanim opredeljenjem) ostao imun. Zašto? Zato što smo ljudi.

U pomenutom snimku jedan od trojice shvata da ne može na glas da izgovori ono zbog čega je okupio porodicu i u suzama ih navodi da se igraju igre pogađanja. Nakon nekog vremena i pogođene mete, pomenuta porodica je u suzama i zagrljaju, iz kojeg se tiho probija jedno Izvini. IZVINI. IZVINI? IZVINI!

Ne znam kakvog ste opredeljenja. Ne znam ko ste, čime se bavite, sa kime se družite, sa kime spavate. Ono što znam jeste da nikada nikome nigde ne bih poželela da oseća potrebu da se bilo kome na ovom svetu IZVINJAVA zato što nekoga voli.

Budimo uspešni. Budimo obrazovani. Budimo lepi, nasmejani. Budimo kulturni. Budimo podrška. Budimo iskreni. Iskreni prema sebi.

Budimo svoji. I nečiji.

Pristojni za ceo svet, nepristojni za samo jedan krevet.

Budimo ono što jesmo i ne dozvolimo nikome da nas ubedi da je ljubav nešto čega treba da se stidimo.

Ljubav nije bolest. Ljubav je svuda. I ljubav je sve.