Umete li da slušate?

, RAZNO

Slušanje je veština primanja određene informacije, ali i umeće obrade i vraćanja informacije osobi koju slušamo. Danas se često govori o značaju posedovanja ove veštine. Dobijamo recepte i pravila za uspešnu komunikaciju koja su nam svakodnevno dostupna, ali najčešće zaboravljamo da ih primenimo. Komunikacija je dvosmeran proces, pa tako i veština slušanja. Dok sagovrnik/ca priča potrebno je da pokažemo zainteresovanost da pratimo, verbalnim ili neverbalnim oblicima komunikacije.

,,Umeće slušanja podrazumeva mnogo toga: suzdržati se od zevanja kad vam se zeva; ne osvrtati se neprekidno oko sebe; truditi se što je više moguće da ne upadate u reč, a ako se želite suprotstaviti, onda to učinite delikatno. Ne preterujte s klimanjem glavom kako biste pokazali da obraćate pažnju, ne ubacujte se svaki čas sa “naravno”,”imaš pravo”,”tako je!”, jer to je dokaz da zapravo ne slušate sagovornika.”

Veština dobrog slušanja se naziva i aktivno slušanje. Pitate se, zašto je teško slušati? Za svaku veštinu potrebna je vežba i stečena navika. Ukoliko ljudi potiču iz porodica gde se ova veština ne neguje, gde članovi porodice ne slušaju jedni druge, pričaju u glas ili samo o sebi, imaće velikih izazova u komunikaciji, što može biti razlog neuspešnog privatnog ili poslovnog života.

Napravićemo osvrt na određena pravila, ali i greške u slušanju:

– ukoliko vam se određena osoba poverila, data informacija je tajna i želi da je zadržite za sebe. Nemojte je prenositi dalje, pitati druge ljude za savet, a ukoliko je baš neophodno, izbegnite iznošenje poverljivih informacija o osobi.

– budite saosećajni. Koliko god bio ,,glup” sagovornikov/cin problem ili tema, nemojte optuživati, ismevati ili vređati osobu koja vam se poverila. Ne pokazujte agresiju u komunikaciji i uvažavajte sagovornika/cu bez obzira na pol, uzrast ili neke druge karakteristike. Pokušajte da se uzdržite od preteranog izliva emocija.

– ukoliko vam sagovornik/ca priča, nemojte ga/je prekidati da biste pričali o sebi i svojimproblemima. Pokušajte da pratite temu.

– pokušajte da ne zastupate interese treće osobe. Ukoliko niste lično prisustvovalidogađaju, ne možete znati kako se odvijala situacija.

– izbegavajte davanje saveta, postavljanje dijagnoza i etiketiranje. Ukoliko osoba tražisavet, uzvratite joj kontra pitanjem:,,a šta ti misliš?” ili ,,hajde da vidim kako bi sad postupio/la.”

– povremeno proverite da li ste dobro čuli, i suptilno, kada sagovornik/ca napravi pauzu postavite kratko pitanje u vezi sa temom.

– nevrebalnim signalima, poput blagog osmeha ili klimanja glavom, pokažite osobi da je slušate.

Bojana Aleksić, pedagog i psihološki savetnik na edukaciji

Izvor fotografija: google- slušanje