Intervju sa Radetom Ćosićem | Vrednosti i ideali mladih su danas drugačiji

, RAZNO

Za neke je poznat kao simpatični Teofilo Spasojević iz popularnog filma ”Montevideo”, dok će ga drugi pamtiti po ulozi Marka iz najnovijeg ostvarenja ”Afterparti”. Sa kakvim izazovima se svakodnevno susreće, čime bi se bavio da nije kročio na pozorišne daske i šta mu najviše smeta kod današnje omladine, pročitajte u nastavku…

YN: Po čemu se Teofilo iz filma ”Montevideo” i Marko iz tvoj najnovijeg filma ”Afterparti” razlikuju (osim što žive u dva različita vremenska perioda)?

Marko Mare je degen, a Teofilo je Makedonac, dakle glupan. Šalim se, razlika između ova dva karaktera je ogromna, pre svega u unutrašnjem doživljaju. Obojica su ja, na neki izopačen način za koji nemam objašnjenje. Trudim se da likove koje igram napravim što čovečnijim, zato ih ne branim, ali ih volim problematične.

Ph. / www.noizz.rs

 

YN: U jednom intervjuu si izjavio da je san svakog čoveka da on od ničega napravi nešto. Na šta si najponosniji u svom privatnom i profesionalnom životu?

Nisam često u poziciji da budem ponosan, a i kad jesam to traje trenutak i kasnije zaboravim da sam bio ponosan. Mogu da kažem da sam mnogo voleo trenutak kad sam gledao film na FEST-u, nije mi bilo jasno da smo od razgovora o Afterpartiju stigli do toga da ga gledamo, i tad sam imao osećanje koje se može nazvati ponos. I dalje mi nije jasno kako, isto koliko mi nije jasno kako se glas preko telefona čuje u Americi.

YN: Šta ti najviše smeta kod današnje omladine u smislu vrednosti, ideala i kulture?

To što su umislili da će biti večni i ne obraćaju pažnju na prolazne stvari. To što nemaju ideale, a nisu ni kulturni. Njihovi uzori su Kim, Lejdi i Vikend, a naši su bili Bouvi, De Niro i Mišel Baskijat. Mi smo jeli Kapri, oni brendiran sladoled i tako dalje; ne želim da podsećam na Momu Kapora i njegove izreke, ali stanje je tako, u celom svetu. Mi smo proamerički nastrojeni duhom i tu ne vidim mogućnost za pobedu. Možda generalizujem, ali generalizacija je odraz opšteg stanja, pojedinci će se uvek pronaći kao druga strana ove kritike. Čisto da bih bio do kraja jasan, prolazna stvar za njih je ljubav.

YN: Kojim zanimanjima bi se bavio da gluma nije bila tvoj prvobitni izbor?

Najverovatnije bih bio arheolog. Voleo sam Indijanu Džonsa. Možda bih bio i fudbaler, 10 godina sam trenirao u Partizanu, ali onda bih bio tužna verzija sebe. A možda i posle ovog trenutka, kad jesam glumac, postanem nešto drugo, uvek ću imati želju da postanem astronaut, barem misaoni astronaut. Nikad pecaroš, recimo.

Ph. / www.gloria.rs

 

YN: Gde pozorišna publika trenutno može da te gleda i aplaudira ti?

U pozorištu Madlenianum, u predstavi Gorana Markovića “Male tajne” i predstavi “Šaka” koja je bila na repertoaru pozorišta Zvezdara, ali trenutno se seli u drugo pozorište.

 

Pitanja pripremila: Bojana Andrić

Izvori fotografija:
www.lookerweekly.com
www.gloria.rs
www.noizz.rs