Šta se krije u dubini, a šta u mraku?

, RAZNO

Šta je deep web?

Deep web, invisible web ili hidden web deo je svetske mreže (World Wide Web), čiji sadržaji nisu indeksirani od strane standardnih pretraživača weba. Drugim rečima, na deep web-u se nalazi sve što ne biste mogli da nađete standardnim pretraživanjem stranica pomoću, na primer, Google pretraživača veba. Sa sadržajem kojem ne možemo da pristupimo na taj način, srećemo se svakog dana. To je sve što je zaštićeno šifrom i korisničkim imenom – elektronska pošta (gmail, hotmail), online bankarstvo, objave na blogovima koje nisu objavljene kao javne (drafts), i drugo.

Veličina deep web-a

Godine 2000. Majkl K. Bergman je pretraživanje Interneta uporedio sa prevlačenjem mreže preko površine okeana: dosta informacija može da se uhvati mrežom, ali postoji mnogo više informacija koje su nedostupne većini i zbog toga su izostavljene. Najveći deo informacija weba je zakopano duboko na sajtovima i standardni pretraživači weba ne mogu da pronađu i vide te informacije. Deo weba koji vide standardni pretraživači zove se surface web. Godine 2001. deep web je već bio nekoliko redova veličine veći od surface web-a. Možemo reći da je surface web samo vrh ledenog brega, a deo koji je pod vodom zauzima deep web. Precizno se ne može izmeriti veličina deep web-a, jer se svakog dana povećava, a većina eksperata kažu da je deep web oko 500 puta veći od surface weba.

Deep web vs. Dark web

Prvi put se izjednačavanje naziva dark web i deep web desilo oko 2009. godine, pri diskutovanju o terminologiji pretraživanja deep web-a, kada su se dešavale ilegalne aktivnosti na Freenet darknet-u. Pojam “Darknet” nastao je 70-ih godina prošlog veka da bi se obeležile mreže koje su bile izolovane, zbog bezbednosnih razloga, od ARPANET-a. ARPANET će kasnije prerasti u Internet. Darknet-ovi su mogli da primaju podatke od ARPANET-a, ali su imali adrese koje se nisu pojavljivale na listi mreža i ne bi se odazivali ping-ovima.

Dok se deep web koristi za bilo koji sajt (gmail, online bankarstvo, i slično) kome se ne može pristupiti pomoću uobičajnih pretraživača weba, dark web je samo mali deo deep web-a koji je sa namerom sakriven i kome se ne može pristupiti putem uobičajnih pretraživača (google, yahoo, bing).

Od 2015. godine darknet se sve češće naziva dark web zbog količine skrivenih usluga na Tor-ovom darknetu. Pojam darknet ili dark web se poistovećuje sa pojmom deep web zbog Tor-ove istorije kao platforme koja ne indeksira veb stranice, iako postoji jasna razlika između pojmova.

Dark web

Dark web je pojam koji se specifično odnosi na web stranice koje su javno vidljive, ali kriju IP adrese servera na kojima su postavljene. Zbog toga mogu da budu posećene od bilo kog korisnika weba, ali je veoma teško da se sazna ko vodi te stranice. Ove stranice se ne mogu pronaći pomoću običnih pretraživača veba.

Skoro svi sajtovi na takozvanom dark web-u kriju svoj identitet pomoću Tor alata za enkripciju (za više informacija o Tor posetite https://www.torproject.org/). Tor se koristi da se sakrije identitet i zavara lokacija korisnika. Kada se veb stranica pokreće na Tor-u dešava se isto. Da bi se posetio sajt na dark web-u koji koristi Tor enkripciju, veb korisnik mora da koristi Tor.

Šta vreba na mračnoj mreži?

Postoji mnoštvo sajtova na dark webu i postoje neki koje korisnicima nude razne usluge u zamenu za Bitcoin-e (zvanična valuta dark weba). Moguće je da se iza većine usluga krije prevara kako bi se lako zaradile pare, ali postoje i provereni prodavci. Najlakše se pronalaze i prodaju informacije kreditnih kartica, paypal naloga i sličnih platformi koje sadrže novac.

Takođe je moguće nabaviti pasoše ili vozačke dozvole raznih zemalja.  Možete iznajmiti hakera na dan da uradi bilo kakav posao za vas ili čak unajmiti plaćenika. Silkroad je sajt na kome možete kupiti sve od raznih psihoaktivnih supstanci do vojnog oružja.

Naravno postoji i druga strana mreže koja nije toliko opasna i nezakonita. Sajtovi kao što su hiddenwiki sadrže ogroman broj informacija koje nikada nećete pročitati u novinama ili čuti na vestima. Politički disidenti (setimo se Snoudena), novinari, vojska i policija, ljudi koji žive u zemljama gde se sloboda govora ne praktikuje, koriste dark web da bi bezbedno razmenjivali podatke i informacije, bez brige da će im neko otkriti identitet ili pronaći gde žive. Naravno, dark web koriste i obični ljudi koji ne žele da dele svoje aktivnosti i navike na Internetu.

Nije sve toliko crno

Kada sledeći put čujete da se priča o opasnostima deep web-a, komentator verovatno ne govori o onome o čemu misli da govori. Deep web je neophodan i najvećim delom bezopasan deo veba. Koristimo ga svakog dana, iako toga nismo ni svesni.
Istina je da dark web može da nas odvede u mutne vode, ali glavni alat za pristupanje dark webu, Tor, nastavlja da ima opravdan razlog za korišćenje. Većina stvari, online ili ne, mogu da se koriste i u loše svrhe, zar ne? Ali to ih ne čini lošim. Isto važi i ovde.

 

Arsenije Radenović

Fotografije: www.deepwebtech.com

 

Leave a Reply