Intervju sa Nikolom Serpakom: “Budućnost je na mladim talentima”

, RAZNO

Nikola Serpak, jedan od mladih i požrtvovanih ljudi u sportu, bavi se trenerskim poslom predano već 10 godina, nalazi se na poziciji kondicionog trenera mlađih selekcija OFK-a Beograda, samostalno vodi generaciju 2007., pored toga je i u stručnom štabu reprezentacije Srbije do 17 godina. Za Youth Now će govoriti o svojim iskustvima, radu sa mladim igračima, njihovom razvoju, izazovima i preprekama na koje nailaze i o opštoj situaciji u fudbalu.

1.Čime se bavite pored pozicija koje smo naveli?

Bio sam član stručnog štaba ženskih fudbalskih reprezentacija Srbije do 17 i do 19 godina. Član sam Art football reprezentacije Srbije, selekcija je sastavljena od umetnika (glumci, pevaci, reditelji). Učestvovali smo ove godine na Svetskom prvenstvu u Moskvi gde smo u fudbalskom delu takmičenja zauzeli 12. mesto, dok smo u muzičkom delu bili drugi. Art football selekcija od svog postojanja često tokom godine igra humanitarne utakmice.

Svetsko prvenstvo u Moskvi sa artistima

Svetsko prvenstvo u Moskvi

2.Na koji način pristupate u radu sa momcima , da li uspevate da im usadite timski duh, solidarnost?

U bilo kom sportu, u radu sa mladima trener mora prihvatiti da preuzme i uloge oca, majke, pedagoga, psihologa, a trenera najmanje nekako. Raditi sa mladima u tom uzrastu znači i veliku odgovornost. Bitno je da mladi sportista izraste u dobrog čoveka. Saradnja sa roditeljima i profesorima je isto jako bitna za njihov razvoj – važno je da budu obrazovani mladi ljudi sutra. Izgradnja timskog duha, kao i sama igra su mnogo važnije od rezultata u sportu. Potenciranje na rezultatu kao primarnom smatram pogrešnim.

3.Kako reagujete kada se pojave prirodno osećanja ljubomore, rivalstva među mladima i da li su skloni ekcesima?

15645749_1330609083669043_210794083_n

Ženska reprezentacija

Kod mladih u tom nekom uzrastu nije toliko izraženo, ali kod starijih ima sličnih slučajeva. Počeci su jako bitni, kako se utiče na decu, kako će sticati navike, takođe su pod raznim negativnim uticajima koje stvaraju loše navika kod mladih fudbalera. Samo angažovanjem i radom može da se utiče na decu da izađu na pravi put.

4.Da li imate problema sa roditeljima igrača, u smislu da je nekad teže obuzdati roditelje nego decu?

Nemam takvih problema. Treneri imaju tu neku vrstu privilegije da utiču na mlade više nego roditelji u nekim segmentima. Na primer, imao sam slučajeva gde dete ima slabe ocene u školi i šta god da uradi roditelj nema efekta. Onda zahtevam ocene od roditelja ili od njih samih za svako tromesečje, ukoliko ocene nisu sjajne imaju mogućnost ne treniranja što znači da nema utakmica i treninga dok se ne poprave ocene. Ne pribegavam kaznama, ali kroz dogovor i razgovor sa njima uspevam da izvučem njihov maksimum. Pokazalo se da je to neki ispravan model, to je sve do mašte i kreativnosti trenera. Obrazovanje je veoma bitno i pored toga što je fudbalska karijera nepredvidiva, moraju se dalje obrazovati.

5.Kako jedan sportista treba da razmišlja i upravlja svojom budućom karijerom?

Mnogo je važno da treneri znaju da se bave decom i da imaju dobar pristup. Udeo roditelja u svemu tome nije mali, ali često zna da bude velika kočnica za mladog sportistu. Što se tiče izazova i prepreka sa kojim se susreću i sa kojim će se susretati, toga će uvek biti i jednostavno moraju da budu jaki i psihički i fizički to da podnesu, jer ovaj put nije nimalo lak. Zato je izuzetna važna podrška trenera i roditelja, jer samo tako mogu da postignu uspeh. Mnogo stvari mora da se poklopi i da funkcioniše da bismo dobili jednog kvalitetnog igrača koji će nastupati za prvi tim, koji će kasnije igrati za reprezentaciju i za neki svetski klub i zaraditi novac. Upravo je taj novac jedna velika mana, jer se često dešava da mladog fudbalera prvi zarađeni novac odvuče na lošu stranu, tada treba znati voditi igrača na pravi način roditelji, treneri, menadžeri.

6.Kako igrači mogu da se zaštite od loših menadžera?

Postoje menadžerske licence koje su neka vrsta dozvole za rad u toj oblasti. Postoje slučajevi gde deca sa 10-11 godina već imaju menadžere, što ja lično smatram da je van svake pameti. Kada je maloletni sportista u pitanju, isključivo roditelji donose odluku o tome.

7.Šta je potrebno da bi fudbal u Srbiji dovoljno napredovao?

Potrebno je dosta ulaganja u infrastrukturu. Sada su uslovi dosta bolji nego pre 10-15 godina, ali i dalje smo jako daleko od Evrope. Uprkos tome, Srbija ima izuzetno talentovane dece, i nadam se da će u godinama koje dolaze biti sve više igrača koji će na pravi način znati da razviju svoj talenat u kvalitet.Italija

Branka Čvorović