Zašto je obrazovanje u Finskoj među najboljima u svetu?

, RAZNO

,,Upravo sam tužio obrazovni sistem!’’. Ovom rečenicom započinje popularni video koji je verovatno dosta vas videlo u prethodnih par meseci. U njemu, autor iznosi brojne optužbe na račun današnjeg obrazovnog sistema, kako je zastareo i neadekvatan za današnje potrebe privrede. U isto vreme, govori o u Finskoj i kako ostatak sveta treba da se ugleda na njihov obrazovni sistem. Dakle, šta je to što izdvaja obrazovanje u Finskoj, i kako uspevaju da budu na vrhu?

O finskom obrazovanju

Finska deca provode manje vremena u školi od dece u mnogim drugim zemljama. U poređenju sa drugim zemljama OECD-a, Finska ne ulaže posebno veliki deo svog budžeta u obrazovanje. Kombinovanjem uloženog novca, vreme nastave i dobre rezultate, vidi se da je sistem veoma efikasan.

Finci su često okarakterisani kao nacija čiji je vera u moć obrazovanja jaka. Obrazovanje je imalo, i još uvek ima, važan status u ovoj maloj šumskoj zemlji sa oko 5,4 miliona stanovnika.

Jedan od osnovnih principa je da se stvore jednake mogućnosti u obrazovanju za sve stanovnike. Obrazovanje se posmatra kao osnovno pravo svakog Finca. Obrazovanje je besplatno u svim fazama, iako u srednjim školama učenici moraju da kupe udžbenike. Hrana je takođe besplatna na svim nivoima.

Okosnica finskog obrazovnog sistema je osnovno obrazovanje. Ono je obavezno za svu decu od uzrasta od sedam do 16 godina (razreda 1-9). Bilo je političkih debata o produženju obaveznog obrazovanja na 17 godina, ali to nije smatrano mogućim u sadašnjoj ekonomskoj situaciji.

Školska uprava je decentralizovana i nema školskih inspektora. U stvari, roditelji veruju nastavnicima i školama, tako da nema potrebe da se izvrši spoljna administrativna kontrola.

Većina finskih učenika će izabrati najbližu školu svom domu. To je moguće i preporučljivo, jer je varijacija između škola veoma mala i kvalitet nastave značajno varira. Finsko školstvo je prilično ujednačeno i njegov glavni cilj je da obezbedi jednake mogućnosti za celu starosnu grupu. Procenat napuštanja obaveznog obrazovanja je veoma mali. Velike međunarodne studije obrazovnog postignuća, kao što su PISA i Međunarodna asocijacija za evaluaciju obrazovnih uspeha, u više navrata pokazale su da su razlike između finskih škola opšteg obrazovanja male.

Srednjoškolsko obrazovanje u Finskoj

Nastavak obrazovanja nakon osnovnog nije obavezno, ali većina adolescenata nastavlja studije posle osnovne škole. Oni mogu da biraju između dva glavna tipa obrazovanja, srednjih škola i stručnog obrazovanja. Što je slično našem sistemu gimnazija i stručnih škola. Oko polovine starosne grupe izaberu srednju školu posle obaveznog obrazovanja, a druga polovina stručne škole.

Koncipirano je da srednjoškolski program traje 3 godine, alije moguće završiti u roku od 2 godine ili u roku od 4 godine u zavisnosti od želje i truda učenika.

Odnos prema nastavnicima

Škole prate široki nastavni plan i program koji dobijaju od finskog nacionalnog odbora za obrazovanje. Nastavnici imaju prilično veliki stepen slobode u svojoj struci i smatraju se pouzdanim stručnjacima u svojoj oblasti.

alek-3

Zanimanje nastavnika i nastavničko školavanje tradicionalno imaju visok status u finskom društvu. Obrazovanje nastavnika je prebačeno na univerzitete u 1970. godini i kvalifikovani nastavnici drže diplomu magistra, osim vaspitača koji imaju osnovnu diplomu. Nije teško privući studente da se obrazuju za nastavnike. Budući da je status ovog zanimanja jednak medicini i pravu, vlada velika konkurencija i samo 5% prijavljenih bude primljeno.

Poređenje sa obrazovnim sistemom Amerike

Prvo, nastavnici u SAD rade duže (45 sati nedeljno), nego njihove kolege u Finskoj (32 sati nedeljno). Oni takođe predaju više sati nedeljno, 27 sati u poređenju sa 21 sat u Finskoj.

To znači da američki nastavnici, u proseku, imaju mnogo manje vremena za bilo šta izvan svojih nastavnih obaveza (bilo samostalno ili sa kolegama) od nastavnika u većini drugih zemalja OECD-a.

Drugo, više od polovine američkih profesora srednjih škola kaže da nikada nisu predavali zajedno sa drugim nastavnicima u istoj učionici, u poređenju sa oko jedne trećine nastavnika u Finskoj. I 42% američkih nastavnika se nikada nije angažovalo u zajedničkim projektima različitih kurseva ili starosnih grupa. U Finskoj, 23% nastavnika nema ovakvo iskustvo.

Američki sistem je baziran na ekstenzivnoj evaluaciji, pa tako nastavnici više provode vremena spremajući učenike da polože testove nego što provode vreme učeći ih. Zato što od uspeha učenika na testovima zavisi i njihov posao. Takođe, kvalitet kadrova opada, ranije je glavni vid visokog obrazovanja za žene bio put nastavnika. Sa jačanjem uloga žena u društvu, njihovo učešće u više plaćenim zanimanjima kao što je medicina, pravo, ekonomija se povećao. Ranije bi ove ambiciozne žene većinom bile nastavnice.

Obrazovanje u Srbiji

Na PISA testiranju 2012. godine, Srbija je zauzela 43. mesto od 65 zemalja. Na testiranju 2015. godine nismo ni učestvovali jer se kasnilo sa procedurom. Oba testa, iz 2009. i 2012. pokazala su da su naši učenici ispod proseka zemalja OECD-a.

Presuda za današnji obrazovni sistem

Da nastavimo priču sa početka članka, obrazovanje je optuženo kao neprimereno za današnje uslove, da li je to slučaj? Videli smo koliko se finski sistem razlikuje od tradicionalnog, ali to ne znači da je stariji sistem loš.

alek-1

Na svetskom nivou, najbolje rezultate postižu učenici iz Singapura, Hong Konga i Kine. Njihovi sistemi nisu ni nalik Finskom, ali su njihovi učenici bolje rangirani. Naravno ne treba gledati stvari samo iz jednog ugla, u tim zemljama su učenici pod velikim stresom, ali sa druge strane ni Finci nešto ne vole da idu u školu. To nam je izgleda svima zajedničko.

Aleksandar Pešić

Izvori fotografija:

https://sg.theasianparent.com

http://englishrecruitment.com

http://footage.framepool.com