Beogradski sajam knjiga: Kulturni fenomen koji ne jenjava

, RAZNO

Nekako neprimetno, kao i uvek, tek što su se vrućine povukle sa ulica, Beograd je tiho utonuo u oktobarsku jesen. Osim defetističkog povlačenja gradskog zelenila pred naletom žuto-narandžastog talasa, prelaska iz laganije odeće u ušuškane sivkaste jakne i kapute i početka novog ciklusa studentskih obaveza, sada već tradicionalno tokom jedne nedelje u oktobru naslovnice okupira i ljubomorno čuva samo jedna tema. Beogradski sajam knjiga, najveći takvog tipa u ovom delu Evrope, ni ovaj put nije razočarao ljubitelje pisane reči. Teško je bilo odmah ne primetiti agresivno izlivanje kič kulture sa pultova pojedinih tabloida, i zbunjene face ljudi nenaviklih na takvo okruženje na mestu gde se decenijama okuplja uglavnom relativno sličan profil posetilaca, ali ubrzo smo se presabrali i, sledeći nenapisani plan sopstvenih interesovanja, prešli u nešto tiše, ali jednako živahne i žamorne hale.

Nakon Kine i Rusije, i ove godine je izborom Irana za počasnog gosta nastavljena novouspostavljena mini-tradicija upoznavanja sa velikim istočnjačkim kulturama. Tako su Beograđani dobili priliku da neposrednim kontaktom sa drevnom persijskom civilizacijom, koja je svoj otisak u mozaiku svetske kulturne baštine ucrtavala pesničkim genijima poput Dželaludina Rumija, iz prve ruke upoznaju svu dubinu i složenost njima nedovoljno poznate bliskoistočne zemlje. Po ulasku u glavnu dominirala je karakteristična vizuelna sjaktavost i filigranski precizna ornamentika koja je sa štanda Islamske Republike Iran (pozicioniranog u centralnom delu hale) evocirala asocijacije na nama najpoznatiji iranski brend – živopisne perisijske ćilime.

Bez obzira da li ste redovni posetilac ili ste se prvi put obreli u specifičnoj atmosferi oktobarske sajamske groznice, nekome ko je godinama gradio snažnu emotivnu povezanost sa knjigama ne može da ne prija prelazak iz sveta u kojem čak i žilavi čitaoci iz gradskih autobusa – sve češće mazeći trbuhe svojih pametnih telefona i tabletà – polako gube bitku sa digitalnim terorizmom, u nešto nalik sasvim drugoj dimenziji; mesto gde desetine hiljada ljudi, svuda oko vas, kao omađijani jure svoje omiljene naslove. Razdragana dečica u organizovanim školskim grupama, veliki beli štandovi, lepuškaste promoterke koje vas saleću sa svih strana nudeći reklamne materijale, kakofonijsko mešanje glasova najrazličitijih boja i tonaliteta – ukratko, sve što već godinama obeležava ovaj događaj nije nedostajalo ni njegovom 61. izdanju.

Posećenost manifestacije koja neprekidno raste, sve uverljivije razbija predrasude o nedovoljnoj kulturnoj prosvećenosti našeg društva i konačnom trijumfu virtuelne nad papirnom inkarnacijom književnog izraza. Stoga ne bi trebalo previše pažnje pridavati onoj vrsti kulturnih mazohista koja u vrtlogu besciljnog kriticizma traži odgovore na sve probleme naše ekonomske i političke stvarnosti. U sumornom sivilu egistencijalnih problema sa kojima se suočavaju sve zemlje balkanskog regiona, Beogradski sajam knjiga prestavlja neku vrstu socijalnog fenomena koji nosi nadu da duboko u sebi nismo izgubili osećaj za gradaciju kulturnih vrednosti.

Sledećeg oktobra, u godini koju će obeležiti jubilarne manifestacije u čast 500. godišnjice protestantizma, mesto počasnog gosta biće rezervisano za književnost nemačkog jezika. U nadi da ćete tada naš izveštaj čitati uz svima dobro poznati osećaj papira pod prstima i, zašto da ne, posetiti naš štand, pozdravljamo vas.

Izvor fotografije: www.sidrotours.com

Leave a Reply