Intervju sa Jelenom Đurović, Societe Generale | Uvek imajte velika očekivanja od sebe, pa onda i od drugih

Jelena Đurović, Segment Menadžer u Marketing direkciji banke Societe Generale, po struci je specijalizovana u polju bankarstva I finansija. Po iskustvu ekspert za kreditiranje malih biznisa, marketing I CRM, sa preko 15 godina angažovanja u domaćem bankarskom sektoru. Nakon završene konferenciji Future Is Now na Ekonomskom fakultetu razgovarali smo sa Jelenom Đurović, koja je bila učesnik panela „Veštine uspešnog preduzetnika – Put do uspeha u Srbiji“. Otkrila nam je kako motivisati mlade da ostanu u Srbiji, kako postati uspešan preduzetnik i kako da ljudi vrate poverenje u bankarski sistem.

YN: Mladi uglavnom razmišljaju o tome kako da pobegnu iz ove zemlje i započnu svoj život u inostranstvu. Na koji način ih motivisati da ostanu i ovde grade svoju karijeru?

– Zašto ja nisam otišla odavde? Nije razlog neki negativan stav prema inostranstvu, već više verovanje u to da i ovde postoje šanse i izazovi koje se uz proaktivan stav mogu iskoristiti. To možda jeste neki kliše  i fraza, ali je činjenica da pogotovo ako se mladi odluče za preduzetništvo ili za bilo koji vid angažovanja, uostalom, moraju verovati u uspeh. Mora se pokušavati, mora se ići napred i biti spreman i na neuspeh. Zašto ostati u Srbiji? Živeti van svog grada i van svoje zemlje nije lako. Zbog čega sad da bežimo odavde tamo kad je tržište globalizovano? Mi imamo tržište na dlanu, u smislu interneta, dostupnosti, istraživanja nekih drugih tržišta, tadruga tržišta su sada dostupna čak i ako su ovde. Prosto, pre nego što reše da odu preporučila bih svima da dobro istraže sve što im ova zemlja pruža.

Prirodno je da ljudi žele da putuju, da vide neke druge krajeve, ali to ne mora nužno da znači da treba da beže odavde. Ima poslova koji ovde mogu da se rade. Srbija je tržište koje tek treba da uhvati priključak trendova koji se u svetu dešavaju. Zašto se u tome gleda samo loša strana? Rekla bih da je to prilika za preduzetništvo i za mlade ljude koji se sada eventualno zapošljavaju u nekim tradicionalnim firmama i oni imaju priliku da naprave preokret. Mislim da je mnogo važno da negujemo taj preduzetnički duh bilo da radimo samostalno, bilo da radimo u korporaciji i to je ono što može da dovede do nekog napretka. Ono što mladi ljudi treba da znaju je da je ovo sada period kada jedan veliki deo naše privrede treba da se transformiše, treba da menja upravljačku strukturu. Ove generacije sada u odnosu na te koje su do sada krojile sistem u tim velikim firmama imaju sasvim drugačiji pogled na svet, imaju drugačija znanja, svesni su globalnog tržišta i mogućnosti koje ima svaka od tih kompanija – to je njihova snaga i adut.

Svako vreme ima svoje prepreke i svoje šanse. Bio je izazov raditi u banci kada je moja generacija počinjala i kada se gradio bankarski sistem. U zemlji su postojale samo stare državne banke, pa su onda došle ove nove i moja generacija je imala priliku da tada učestvuje u promenama i daje neki novi impuls biznisu kroz novi unapređen finansijski sistem. Sada je neka druga situacija. Sada je šansa upravo za start up i za preduzetništvo jer treba da se desi velika tehnološka promena u celom sistemu, ne samo finansijskom.

YN : Danas svako može da postane preduzetnik, ali kako postati uspešan preduzetnik?

– Nikad nisam bila preduzetnik u pravom smislu te reči, ali sam kroz bankarski posao imala mnogo dodira sa njima a i unutar svoje organizacije sam se uvek trudila da se ponašam kao preduzetnik – postoji izraz danas za to – interpreneur.  Poenta je u sledećem :ako ste iz korporacije i ne želite da ostanete samo šraf nego da dođete do toga da jednom radite posao koji volite, da imate slobodu i fleksibilnost da radite stvari na svoj način, morate biti hrabri da izađete iz okvira onoga što je osnovni opis vašeg posla. S druge strane, ako ste preduzetnik i odlučite se za neku sferu interesovanja i poželite da sprovedete neku inovaciju,proizvod ili bilo šta u sferi IT-ja, nije dovoljno da se bavite samo IT-jem, morate stvarno da budete radoznali, da želite da saznate mnogo više, da upoznate i kako funkcionišu finansije i marketing, kako tržište, ko je klijent, kakva komunikacija mu odgovara. Potrebno je sve te elemente spojiti i biti multitalentovan. Bitan je stalan proces učenja i da se uvek grabi više. Uvek morate imati velika očekivanja od sebe pa tek onda od drugih.

YN : Vi ste duže od 15 godina angažovani u bankarskom sektoru i uglavnom ljudi imaju negativnu konotaciju na samu spomen reči banka. Kako vi menjate tu svest kod ljudi i kako potencijalni klijenti stiču poverenje?

– Trudim se tako što se mnogo krećem među klijentima i mnogo pričam sa njima. Mislim da je to ono što ljudi vide i cene : kada ih poznaješ i kada poznaješ njihove probleme. Bankar se zamišlja kao neko ko je hladan, u odelu, radi po proceduri, apsolutno ne skreće iz tog nekog okvira, ne razmišlja svojom glavom. Mi se trudimo da se približimo klijentima i kad nas vide na događajima koji su njima bitni, kad vide da se angažujemo na njima bitnim temama tu i tamo, polako počinju da nam veruju. Ja pričam o načinu kako smo se mi integrisali u zajednicu start up-a i kako smo stekli njihovo poverenje, tako što smo im dali na značaju, što smo podržavali neke događaje koji su njima važni, edukacije koje se tu dešavaju, mogućnosti da se tu negde i oni promovišu i da plasiraju svoj proizvod. Pored toga otvaramo im vrata do  naše baze I naših kontakata. To su neki nefinansijski načini saradnje koji su nam doneli više dobrih partnerstava. Mislim da se u tom smislu menja situacija jer smo izašli iz tog okvira da se bavimo isključivo svojim proizvodima i da plasiramo proizvode. Učestvujemo na puno ovakvih događaja gde pričamo i o digitalizaciji, o potrebi za promenana, inovacijama u preduzetništvu. Pričamo o svemu onome što mislimo da je bitno i onda s druge strane dobijamo od njih otvorenost da nam priđu. Dosta dugo su te barijere postojale  I retko ko je medju start up-ima pomislio da im velika banka može biti partner u poslovanju. Mi smo uspeli da napravimo ozbiljna partnerstva i na taj način pokazali i dokazali drugima da mogu da računaju na nas.

YN: Većina naših čitalaca su studenti Ekonomskog fakulteta, a vi ste studirali na ovom fakultetu. Recite nam nešto o tom periodu, šta je bilo zanimljivo, karakteristično? Kakvi ste vi bili kao student?

– Kao student sam bila super organizovana. Nisam bila kampanjac, a nisam bila ni onaj štreber u smislu fakultet i samo fakultet. Ja sam sebi napavila da mi to vreme bude jedno divno vreme kad sam uživala maksimalno, a opet sam, s druge strane, osećala da dobro u tome napredujem i da mi to dobro ide jer sam imala neki plan koji sam ispunjavala. Ustajala sam rano ujutru i spremala ispite i učila tokom dana. Negde predveče mi je obično padala koncentracija tako da tad nisam ni učila. Svakog dana sam bila i socijalno aktivna i učila i negde sam u tome napravila pravi balans tako da uopšte ne osećam da mi je fakultet teško pao. Najteže mi je palo prvih par godina i to stvarno mislim da jeste ovde izazov na fakultetu sa toliko studenata koji se upisuju svake godine, pregurati taj period kada su svi isti, kad ne znaš ni gde ćeš ni šta ćeš i kako sa onom knjigom da se uhvatiš u koštac, šta da radiš, a profesori ne vide razliku niti imaju mogućnost pored toliko studenata da stvarno posvete pažnju pojedincu.

Panel diskusija na konferenciji

Međutim, kada je prošao taj period– bilo je i drugačijeg razumevanja i drugačijeg pristupa.. Bilo je jako zanimljivih ispita na kojima sam naučila više nego na predavanjima, gde su profesori imali takav pristup da se postavljaju potpitanja, da se povezuju lekcije, da se priča nekako zanimljivo o svemu tome, da to ne bude  dosadno. Onda smo jedni drugima asistirali, pa se javljao onaj ko zna odgovor na potpitanje. To su bili neki svetli momenti. Ono što mi je falilo bila je praksa, neki dodir sa realnošću, sa tržištem, sa privredom. Posle fakulteta sam to stekla kroz posao pa sam uviđala te stvari koje su bile značajne, ali nisam imala predstavu šta će da mi znače posle. Knjige su bile pisane nekim teškim jezikom i generalno mi je bez iskustva većina materijala bila apstraktna pa sam,. Meni to  ja to slagala na drugačiji način, izvlačila neke teze, pravila i onda je to bilo mnogo lakše. Verujem da oni koji su u drugoj – trećoj ruci to čitali, njima to možda nije toliko značilo jer nisu imali taj mentalni napor uložen da iz knjige naprave tu skriptu, tako da ipak preporučujem svima da to urade sami.

Mogu da kažem da sam stekla radne navike, da sam naučila da učim, da se prihvatim odgovornosti zaneke ozbiljne projekte i da ih struktuirano sagledam, da ih rešim i da se ne plašim takvih izazova već da u njima uživam.

YN: Za kraj, možete li nam otkriti nešto više o novom projektu Fluo generator ?

– Fluo je naš paket za mlade i za studente. Zbog toga se zove fluo generator jer je to naš program u banci za mlade koji obuhvata i studente i sve one koji su u fazi prvog zaposlenja.Poziv će biti upućen u prva tri meseca 2018. godine svim fakultetima u Srbiji. Ekonomski fakultet je jedan od onih s kojim sarađujem tako da ćete sigurno biti upoznati. Funkcionisaće slično kao ovaj generator. Pozvaćemo student da predlažu ideje i koncepte, a tema će kao I za veliki Generator biti otvorena.. Biće u okviru toga još nekih uputstava u kom smeru bi ideje trebalo da idu, ali krajnji cilj je da podstaknemo mlade da razmišljaju o inovacijama I da pokrenemo akciju I strast ka preduzetništvu.

Pripremila: Marija Tomić

Fotografije: Konferencija Future Is Now

Ostavite odgovor