Cilj istraživanja bio je da se stekne uvid u to kakvu sliku građani Republike Srbije imaju o socijalnim radnicima. Istraživanjem je obuhvaćeno 1.114 ispitanika, pri čemu je vođeno računa o ravnomernoj zastupljenosti različitih kategorija građana kako po polu, starosnoj strukturi, obrazovanju, regionu Srbije i sredini u kojoj ljudi žive, tako i po obrazovnim kvalifikacijama i radnom statusu, kako bi se dobila najrealnija i što opštija slika o socijalnim radnicima u našem društvu.

Na osnovu dobijenih podataka možemo videti da je najveći broj građana zadovoljan svojom finansijskom situacijom, s obzirom na to da je na skali od 1 do 5 prosečna ocena zadovoljstva finansijskom situacijom 3,44. Kada je reč o izvoru informisanja, 40% naših ispitanika istaklo je kao glavni izvor informisanja internet novine i portale, dok su štampani
mediji glavni izvor informisanja za najmanji broj ispitanika, svega njih 5,2%. Dnevnopolitička dešavanja u Srbiji, po rezultatima, većina građana, odnosno 50.9% prati tek ponekad, a najmanji procenat od 13.5% ne prati uopšte.

Analizirajući konkretna pitanja, odnosno ona koja se odnose na samu temu istraživanja, došlo se do podataka da 34.5% ispitanika smatra da mediji svojim izveštavanjem stvaraju predrasude, dok još 35.1%, smatra da mediji delimično utiču na stvaranje predrasuda o radu socijalnih radnika. Time je potvrđena početnu hipoteza da medijsko izveštavanje često
prikazuje socijalne radnike u negativnom svetlu. To pokazuje da vrsta informacija koja se u medijima plasira o socijalnim radnicima u velikoj meri utiče na mišljenje građana o socijalnim radnicima i tome kako oni obavljaju svoj posao.

Takođe, više od polovine ispitanika, tačnije 56% njih reklo je da je profesija socijalnog radnika bitna za jednu zajednicu, dok je nešto više od 1/5 njih dalo ocenu 4 na skali bitnosti ovog zanimanja. Čak i prosečna ocena od 4,26 govori u prilog tome da je po mišljenju ispitanika, bitno za jednu zajednicu/društvo postojanje zanimanja socijalnog radnika. Isto tako zanimljivo je i da se 39.9% ispitanika izjasnilo da ih reč socijalni radnik asocira na nešto pozitivno, dok je nešto više od 1/5 ispitanika, izrazilo stav da ih reč socijalni radnik asocira na nešto negativno.

Mišljenje o socijalnim radnicima je dosta podeljeno, ali ohrabrujući je podatak da 2/3 onih koji su imali susrete sa socijalnim radnicima ima pozitivan, dok 11% ima negativan stav. Značajan udeo građana od 39.9% bi potražio pomoć socijalnih radnika ukoliko bi im ona bila potrebna, a značajan je i broj njih koji bi o tome razmislio. Naspram njih, 15% ispitanika je izrazilo stav da to ne bi učinilo. Ovaj podatak nam govori da, iako u Srbiji često postoji veliko nepoverenje među građanima u državne institucije, u kriznim situacijama bi veliki procenat ispitanika potražio pomoć neke socijalne usluge, ili bi o tome razmislio. Rezultati ankete
pokazuju da 37.5% ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženijim zanimanjima u Srbiji, a najmanji procenat, njih 14.2% smatra da profesija socijalnih radnika nije ugrožena. To potvrđuje još jednu našu pretpostavku, koja se odnosi na to da je ovo zanimanje među ugroženijima u našoj zemlji.

Najveći procenat ispitanih građana, njih 25.9% smatra da socijalni radnici treba više da se suprotstave diskriminaciji i korumpiranosti. Takođe, veliki broj od 21.7% smatra da treba da se poboljša posvećenost dobrobiti građana. Istaknuti procenti posebno su interesantni, s obzirom da
na njih može uticati više različtih faktora, među kojima kao potencijalni prepoznajemo i medijsko izveštavanje i negativnu sliku koju oni stvaraju o ovim radnicima. Ovi podaci isto tako mogu da nam budu pokazatelji za ono što bismo u budućnosti u svojoj profesiji mogli da poboljšamo.

Polazne pretpostavke za ovo istraživanje u velikoj meri su se pokazale kao opravdane, ali su donekle podaci i pozitivno iznenadili i dali nam nadu u mogućnost poboljšanja trenutne situacije. Međutim, podaci do kojih se došlo omogućavaju nam da zaključimo šta građani misle o socijalnim radnicima, kao i šta bi moglo da se promeni u radu nadležnog ministarstva i samih socijalnih radnika kako bi se taj posao obavljao što efikasnije. Naročito treba raditi na popravljanju slike u medijima o socijalnim radnicima, te samim tim prikazivati realnu sliku, što podrazumeva i izveštavanje o dobrim stranama ove profesije i tome koliko socijalni radnici pomažu građanima. Na taj način bi se omogućilo stvaranje realnije slike u očima građana jer u svakoj profesiji postoje i dobre i loše strane.

Izvor: Fakultet političkih nauka u Beogradu