Koliko vas košta odluka koju niste doneli?

Kada bismo mogli da poklonimo svoj život – kome bismo ga dali? Da li bi onda taj poklonjen život bio proživljen sa više radosti? Možda sa mnogo više dilema? Da li bi bilo više loših iskustava u njemu, više unutrašnjih previranja? Možda bi nam sa određene fizičke distance naš, poklonjen život tada delovao primamljivije i poželeli bismo ga natrag? I kada bi on ponovo dospeo u naše ruke, da li bismo onda na bolji način znali da ga iskoristimo? Može se desiti da lepotu onoga što smo imali uočimo tek kada se tome približimo u potpunosti, a sa druge strane možda to uočimo tek kada se od toga u potpunosti distanciramo. Sve zavisi od toga šta posmatramo i kakvi smo mi.

Naši dani zasnivaju se, između svega ostalog, na pravljenju izbora. Od onih najtrivijalnijih, preko onih bazičnih, pa sve do nekih koji će dugoročno imati uticaj na naš život i mogu ga usmeriti u onom pravcu u kom maštamo da se on kreće.

Danijel Kaneman je u svojoj knjizi „Misliti brzo i sporoˮ definisao dva sistema pomoću kojih ljudi mogu donositi svoje odluke. Sistem 1 podrazumeva nesvesno i brzo razmišljanje nad kojim nemamo kontrolu nasuprot kom se nalazi sistem 2 koji podrazumeva sporo i racionalno razmišljanje nad kojim ostvarujemo kontrolu.

Čime se vodite više – intuicijom ili logikom? Kakav način donošenja odluka vas čini srećnijim i zadovoljnijim?

Kada bismo znali da na raspolaganju imamo veći broj života, donosili bismo smelije odluke i pošto bismo saznali kakvi bi ishodi tih odluka bili, u narednom „kruguˮ ne bismo pravili iste greške, već bismo isprobali druge metode za drugačiji i povoljniji rezultat. Na sopstvenim greškama je poželjno učiti i u toku ovog jednog života, premda bi najbolje bilo da se izveštimo u tome kako da učimo na tuđim. Ipak, često iskustvo ume da bude dragocenije od pukog posmatranja situacije sa distance.

Kada bismo imali veći broj života, mi bismo usled donošenja različitih odluka i samih proživljavanja različitih ishoda tih odluka, svaki put bili drugačija osoba. Onda bismo mogli da uočimo koja verzija sebe nam u najvećoj meri odgovara. Da li smo sebi bolji kada smo hrabriji ili kada se držimo sigurnih zona u koje tonemo po navici; da li smo zadovoljniji kada smo potpuno iskreni ili kada se držimo društveno prihvaćenih normi kako bismo se uklopili u neke opšte okvire; da li smo srećniji kada se vodimo intuicijom ili kada odluke baziramo na racionalnom promišljanju?

Da li ste ikada poželeli da možete da iskusite efekte odluke koju ste doneli i vratite se na staro ukoliko vam se ono što vidite ne dopadne?

U ekonomiji postoji koncept oportunitetnog troška i to je nešto što se pominje na samom početku studija i jedan je od upečatljivijih termina sa kojim se studenti sreću. Tako je već na prvim predavanjima rečeno da je oportunitetni trošak našeg sedenja u amfiteatru mogućnost da prošetamo do Kalemegdana tokom sunčanog dana. Ipak, sagledavši dugoročne ishode donosi se odluka o pristustvu predavanju i daljeg razvoja interesovanja za gradivo.

Poznata je izjava Adama Smita, škotskog ekonomiste i etičara, o tome da „ne postoji besplatan ručak u ekonomijiˮ, te tako ne postoje ni odluke koje su u potpunosti besplatne. Svaka od njih povlači sa sobom alternativni izbor koji nije realizovan, a koji bi proizveo drugačiji ishod od onog koji je ostvaren odabirom prvobitne odluke. Ekonomija se zasniva na ideji o tome da su resursi oskudni i da se zbog toga nečeg moramo odreći da bismo došli do „nagradeˮ donošenjem odluke prilikom razmatranja dva izbora.

Pročitaj i: Šta je potrebno da znate kako biste započeli freelance karijeru?

Naše vreme je najvredniji resurs kojim raspolažemo i odluke koje donosimo podrazumevaju izbor koji se odnosi na to u šta ćemo svoje vreme investirati. Ujedno, vreme je i jedini resurs koji ne možemo povratiti i zato je važno ulagati ga na pametan način. Iz tog razloga vreme je jedan od najznačajnijih faktora koji treba uzeti u obzir prilikom poređenja više različitih alternativa i donošenja konačne odluke o izboru.

Oportunitetni trošak jedan je od glavnih koncepata u mikroekonomskoj teoriji i ima izuzetno veliku primenu i značaj u praksi. O njemu treba nešto više da čitate ukoliko želite, na primer, da procenite koliko će iznositi oportunitetni trošak ukoliko odlučite da promenite svoju karijeru i zaposlite se na nekoj novoj poziciji – šta time dobijate, a šta gubite? Možda ćete doći do zaključka da više zarađujete, ali da imate mnogo manje slobodnog vremena za hobije koji vas ispunjavaju. Poređenjem benefita koji ostvarujete i onoga čega se odričete zarad tog benefita, bićete u prilici da promišljenije donesete odluku za koju verujete da je ispravna. Poznavanje koncepta oportunitetnog troška vam može pomoći i u situaciji kada na poklon dobijete opremu oko koje se onda premišljate da li bilo bolje prodati je i taj novac iskoristiti za ulaganje u nešto što jako dugo priželjkujete, a možete doneti odluku i da rentirate tu opremu i na taj način steknete dodatni izvor prihoda. Oportunitetni trošak u vezi je i sa izborom između odlaska na studije umesto stupanja u radni odnos odmah po završetku srednje škole – odlaskom na studije propušta se mogućnost sticanja zarade, ali se očekuje da će ona biti veća kada se poveća stepen našeg obrazovanja. Pored toga, očekujemo da će se povećati i naš životni standard i da ćemo se značajnije razviti kao osobe. Oportunitetni trošak nalazi se u sprezi sa očekivanjima – mi očekujemo da ćemo biti konkurentniji kandidati na tržištu rada ako budemo ulagali u svoje obrazovanje. Očekivanja ponekad umeju i da dodatno otežaju proces donošenja odluke zato što su ona nusprodukt svih naših dosadašnjih iskustava na bazi kojih mi pokušavamo da predvidimo šta će biti dobar izbor za nas i šta će se uklopiti u našu zamisao o kvalitetno ispunjenom vremenu.

Oportunitetne troškove mogla bih opisati na sledeći način: važno je da stavimo na papir sve izbore koji stoje pred nama i da svakom od tih izbora dodelimo određeni nivo korisnosti, što bi u našem slučaju bila neka vrsta kvantifikacije benefita koje možemo ostvariti konkretnim izborom. Imajući u vidu te nivoe korisnosti, donekle možemo sebe navesti da odaberemo ono što je najbolje za nas. Ali postavlja se pitanje: šta je najbolji mogući izbor? Kvantifikaciija benefita može biti zasnovana na sumi novca koju ćemo dobiti ukoliko počnemo da radimo na nekom projektu koji predstavlja sjajnu priliku za nas da ostvarimo napredak u svojoj karijeri i ispunimo profesionalni san. Sa druge strane, ona može obuhvatiti i subjektivnije faktore poput osećaja ispunjenosti i zadovoljstva – možda ćemo zaraditi više, ali nam to neće omogućiti da postanemo srećniji. Za svakog je taj način rangiranja izbora individualan i svako će kreirati svoju listu prema svojim kriterijumima.

Naši izbori odražavaju se na to kako će izgledati naš dan. Zbir naših dana oblikuje i naš život posledično. Malo po malo, stiže se do (malih) velikih stvari. Na kraju dana najvažnija je ona lista koju možemo sastaviti i rangirati opcije koje nam stoje na raspolaganju. Definisanje prioriteta uštedeće nam onaj najvažniji resurs kojim raspolažemo – vreme, a ujedno će nam omogućiti da bolje upoznamo sebe i postanemo veštiji u donošenju odluka koje nas formiraju.

Pripremila: Tijana Katić

Izvori:

https://www.masterclass.com/articles/learn-about-opportunity-cost-in-microeconomics#5-examples-of-opportunity-cost-in-business-decisions-and-everyday-situations


Foto-izvor: Tijana Katić