Šta je potrebno da znate kako biste započeli freelance karijeru?

, BIZNIS

Digitalna era, stalne društvene promene i dešavanja koja traže brzinu i sposobnost prilagođavanja, doprinele su pojavi novih poslova, unapređivanju postojećih i razvoju inovativnijih načina za njihovo izvršavanje. Sve češće se čuje da neko kaže za sebe da je freelancer. Šta to tačno znači i šta je potrebno da biste i Vi postali deo freelance sveta?

Freelancer je termini koji se odnosi na osobu koja je samozaposlena, odnosno poseduje određena stručna znanja i veštine koje nudi različitim poslodavcima na određeni ili neodređeni vremenski period uz unapred dogovorenu naknadu za obavljeni posao. 

Reč free je germanskog porekla i znači voleti, dok je reč lance srodna francuskoj reči  za lansiranje. Sinonimi za ovu opšte prihvaćen termin su i nezavisni radnik, nezavisni izvođač, samostalni preduzetnik.

U internet pretrazi može se pronaći informacija da je prvi čovek koji je upotrebio reč freelance bio Ser Valter Skot 1819. godine u knjizi „Ajvanho“. U jednom delu knjige piše o lordu koji se obraća svojoj vojsci frilensera. Iz ovog zapisa možemo pretpostaviti da se termin frelence odnosio na francuske i italijanske plaćenike koji su za određenu naknadu nudili svoje vojne veštine.

Pročitajte i: Opasnost uzimanja ekonomskih mera Vlade

Prema Forbsovom istraživanju, najbolje zarađuju frilenseri koji rade u sledećim granama:

  • marketing projekt menadžeri, marketing koordinatori i marketing menadžeri,
  • projekt menadžeri,
  • web developeri,
  • pisci – blogeri, pisci sadržaja i urednici,
  • knjigovođe,
  • oni koji se bave osiguranjem – skupljanjem informacija kao što su fotografije i pisanje izveštaja,
  • tutorisanje i podučavanje – predavanje preko interneta ili tutorisanje,
  • društveni mediji – menadžeri društvenih mreža i koordinatori,
  • grafički dizajneri – dizajneri sajtova i aplikacija,
  • administrativni asistenti – profesionalni asistenti

Brojne prednosti samostalnog rada utiču da se sve veći broj ljudi interesuje za frilensing. Ovo su samo neke:

  • Vi birate projekte i poslove na kojima ćete učestvovati, tako da možete da izaberete one koje volite da radite a ne koji se od Vas zahtevaju da radite.
  • Vi birate tempo rada i radno vreme Sa klijentom unapred dogovarate krajnji rok za predaju gotovog produkta. Kako ćete rad na projektu vremenski podeliti, to je na Vama. Možda Vam više prija da radite noću, mozda više volite da posvetite ceo dan nekom problemu a sutradan da napravite pauzu? Vaše vreme je fleksibilno. Bitno je samo da redovno obaveštavate klijenta o napretku i na vreme dostavite dogovoreno.
  • Možete da zaradite više Procenjuje se da u nekim oblastima možete da zaradite i do 45% više novca nego na radnom mestu u kompaniji radeći isti posao.
  • Imaćete više vremena za privatni život Vi birate radno mesto. Ukoliko radite od kuće, uštedećete vreme koje biste utrošili na vožnju od kuće do posla i natrag
  • Vi birate mesto rada Vi birate okruženje u možete da budete najproduktivniji. Za nekoga je to rad od kuće, ali isto tako možete da sednete u Vaš omiljeni lokalni kafić ili da se odlučite da delite prostor sa drugim frilenserima. 

Da biste uplovili u ove vode, potreban je:

Dobar portfolio – Vaš portfolio oslikava Vaše umeće, zato izaberite najbolje radove ili postignuća. Ne zaboravite da ga s vremena na vreme osvežite novim primerima. Pokažite različite primere jer oni oslikavaju Vašu versatilnost. Različiti sajtovi Vam mogu pomoći u kreiranju portfolija, kao što su Wix, Behance, Journoportfolio, Weebly, Artmoi.

Potrabno je da se izbrendirate – napravite svoj sajt na kom ćete napisati nešto detaljnije o sebi, Vašem obrazovanju, šta Vas inspiriše, čemu težite. Obavezno izradite vizitkarte koje ćete uvek nositi sa sobom. Uložite u kreiranje Vašeg logoa. Redovno održavajte društvene mreže i koristite ih za samopromociju. Sitnicama poklonite pažnju, jer će Vas one izdvojiti od konkurencije i odavati utisak da ste profesionalac koji pažnju poklanja i detaljima. 

Kreirajte cenu rada koja nije ni preniska, jer ćete tako klijentima delovati da ste amater, ali ni previsoka, jer Vam je ipak potrebno da izgradite dobru reputaciju. Istažite koja je to prosečna cena za usluge koje Vi nudite i ponudite neznatno nižu cenu, ukoliko tek počinjete da se bavite frilensingom. Zlatno pravilo prilikom kreiranja cene usluga čine trošak potreban za izradu proizvoda + profit koji je Vaša zarada.

Pročitajte i: TOP 10 najtraženijih zanimanja u 2020. godini

Zarada po satu za određene profesije:

  • Marketing menadžeri $ 46 – 52
  • Pisci – blogeri $ 25 – 30
  • Podučavanje $ 20 – 28
  • Knjigovođe $ 16 – 30
  • Društveni mediji $ 20 – 25
  • Osiguranje oko $ 28
  • Asistenti $ 17 – 20
  • Grafički dizajneri $ 21+
  • Projekt menadžeri $ 34 – 46
  • Web developeri $ 36 – 43

Najpoznatiji sajtovi za freelance na kojima možete da nađete svoje prve klijente su upwork.com, freelancer.com, peopleperhour.com, kao i brojni drugi koji su specijalizovnai za određene oblasti poslovanja. 

Kako možete primiti uplatu od stranih klijenata?

Freelancer ima više načina da naplati svoje usluge na platormama. U Srbiji se za online plaćanja najčešće koristi Payoneer, a zatim PayPal i Scrill. Kreiranje naloga na ovim platormama je besplatno. Kada se obavi posao, freelancer odlučuje kako će taj novac preuzeti. Novac je moguće preuzeti preko:

  1. PayPala – Nalog na PayPalu je povezan sa deviznim računom freelancera u banci. Banka ima uvid u izmene koje su nastale na deviznom računu, što ujedno znači da i država ima uvid u ove izmene;
  2. Payoneera – Ukoliko imate karticu, sa njom se može plaćati ili se može podizati zarađeni novac. Ako freelancer nema ovu karticu, novac se može prebaciti na devizni račun;
  3. Scrilla – Servis koji je sličan servisu PayPal i posebno je zastupljen u Evropi. Pomoću ovog servisa se može brzo povući novac sa freelance platforme i preko Skrila transferisati na račun u banci. Sa Scrill karticom takođe možete podizati novac na bakomatima u Srbiji, plaćati putem interneta, pa čak i kupovati u lokalnim prodavnicama;
  4. Deviznog računa – Novac koji se zaradi na freelance platformi prenosi se na devizni račun freelancera u evrima po srednjem kursu dolar-evro.

Freelancer treba da nakon primljene uplate podnese poresku prijavu u roku od 3 dana po prispeću uplate od stranog isplatioca. Na taj način država naplaćuje od freelancera:

  • porez na zaradu;
  • doprinose za penziono i invalidsko osiguranje;
  • doprinose na zdravstveno osiguranje; i
  • doprinose za osiguranje u slučaju nezaposlenosti

Da biste to mogli da uradite, potrebno je da izaberete jednu od tri opcije:

Prva opcija je da postanete preduzetnik paušalac. Tada imate fiksni trošak, koji varira od opštine, delatnosti i drugih faktora. U ovom slučaju nije potrebno imati knjigovođu.

Naredna opcija je da postanete preduzetnik, odnosno da uposlite samog sebe i da kao zaposleni primate platu i raspolažete profitom. U ovoj opciji potreban je knjigovođa.

Poslednja opcija je da se registrujete kao društvo ograničene odgovornosti (D.O.O.), za koje su viši troškovi registracije i manja mogućnost raspolaganja novcem. U slučaju registrovanja D.O.O. potrebno je imati knjigovođu, ali u ovom slučaju ne odgovarate svojom imovinom, već uloženim početnim kapitalom.

Država može retroaktivno u vremenskom razdoblju od 5 godina da potražuje porez, zato je bitno da imate dokaz o poreklu novca i plaćenim porezima. 

Radi lakšeg snalaženja, savetujemo Vam da se učlanite u neku od brojnih grupa na društvenim mrežama za freelancere. Tu ćete moći da razrešite nedoumice, konsultujete se sa iskusnijim frilenserima, dobijete pravovremene informacije, ali i proširite listu kontakata. Ulažite konstantno u svoje znanje I hrabro predstavite svoj rad. Uz strpljenje ali i upornost, vremenom ćete steći određeni broj redovnih klijenata koji će Vas redovno angažovati na projektima, ali i preporučiti drugima.

Pročitajte i: Svaki deseti radnik u Srbiji ostao bez posla

Pripremila: Tanja Beskorovajni

Izvori:

it-akademija.com

thecampster.com