„Nema zime za ovaj narod“ – poruka je prijatelja umesto one za dobro jutro – „Sedi čovek na žardinjeri ispred kafića, jer bašte nema i čeka da bude uslužen.“
Ukratko, pretpostavljam da bi jugosloveni, da postoji procena, bili proglašeni najduhovitijim na svetu, ali od strane samih sebe, naravno, jer takvu vrstu humora drugi zaista ne mogu da shvate. Uvek kao primer uzimam Kusturičine filmove. Kako da ih i na čiji jezik prevedemo da bismo dočarali ono što nas tako strašno zasmejava, u situaciji kada ama baš ništa nije smešno?
Kako u filmovima, tako i u stvarnom životu. Panika izazvana virusom COVID-19 nas zaista svakim danom sve više obuzima, ali nekako i zabavlja. Borimo se šalama, samo nama svojstvenim. Čini se da nam je najžalije to što je neophodno zatvoriti kafane. Pa, gde će prosečan srbin izneti svoje političko mišljenje, ako ne u kafani? Kome i gde da kaže kako se zaštititi od virusa? Kako da objasni da je sportski stručnjak? Kome da ispriča da su ga onda, davno, oteli vanzemaljci? Ne bih da pominjem zatvaranje sportskih kladionica, jer znam da čak i sama pomisao na ukidanje ove vrste zabave zaista bolno zvuči.
Sa druge strane, aktivno pratimo najnovije objave političkih funkcionera, jer nije da je više važno ko su naši, a ko njihovi, ako stiže upravo ono što ne želimo da dođe. I šta ako zaista budemo morali da sedimo kod kuće i kartamo se s porodicom?
Provlači se, tu i tamo, informacija o tome kako će verbalnog nasilja u porodici svakim danom biti sve više. Šta to znači? Pa, da, upravo to! Dokazaće se, možda, da smo pod karantinom u fazi izolacije svi mi zapravo neki parovi i zadrugari. A kako da prihvatimo to ako se kunemo da ih niko ne gleda?
Hoće li ambiciozni gospodin s početka biti uslužen u nepostojećoj bašti kafića pred samo zatvaranje? Pa, verovatno hoće. Takav smo narod. Domaćinski. U slučaju potpune izolacije verovatno ćemo pominjati Tita i fomirati seljačke radne zadruge kako bismo, ko zna, možda kopali podzemne prolaze da bismo se družili. Unovčićemo usluge i zasluge i sigurno pronaći načina da nešto stavimo na kocku.
Nema zime dok je hleba i igara.
Do tada, pored neizostavnog humora, ne zaboravite na to koliko je važno da zaštitimo sebe i druge.
Pridržavajmo se propisanih mera.
Muzika, agresija!
Autor: Emilija Milovanović
