Televizijska kinematografija u Srbiji u ovom trenutku doživljava pravi procvat u proteklih nekoliko godina koliko se aktivno snimaju i prikazuju serije. Sve više novih, ali i starih, dobro poznatih komercijalnih TV stanica hvata priključak sa nacionalnim gigantom i rodonačelnikom serijskog programa – RTS-om.

Za kratko vreme snimljeno je oko 15 novih serija, mini serija, sitkoma, koprodukcijskih ostvarenja u saradnji sa umetnicima i producentima iz regiona, te su danas mali ekrani preplavljeni novim televizijskim sadržajem.

Gledanost ovih serija je u većini slučaja višemilionska, što je rekordno za naš region. Stoga se sa pravom postavlja pitanje: Da li je ogromna gledanost opravdana i proporcionalna kvalitetu sadržaja koji se gledaocima nudi?

Vratićemo se na početak, dakle na RTS. Iako se činilo da nacionalni servis neće ponoviti uspehe iz prethodne decenije koje su mu donele serije Zdravka Šotre, rađene po romanima spisateljice Mir-Jam, Radoša Bajića („Selo gori, a baba se češlja“, „Led“, „Ravna Gora“), a možda čak i najznačajnija trilogija autora Dragana Bjelogrlića („Montevideo, bog te video!“, „Na putu za Montevideo“, „Montevideo, vidimo se!“), ova godina je donela ovoj televizijskoj kući rekordnu gledanost ostvarenjem „Južni vetar“, autora Miloša Avramovića. Nakon neočekivanog masovnog bioskopskog uspeha, ova beogradska krimi priča preuzela je primat i na malim ekranima. Gledaoci u Srbiji iščekuju nova dramatična dešavanja u životu naizgled sitnog kriminalca Petra Maraša, čiji se putevi ukrštaju sa korumpiranim državnim službenicima, ljudima koji vladaju iz senke, kako bi se izborio za sebe i za opstanak svoje porodice. Sva ta popularnost dolazi i sa komentarima poput: „previše je nasilja, vulgarnosti, psovki, naša deca ne bi trebalo to da gledaju.“ Ali i tu je stvar prilično jasna – roditelji, edukujte svoju decu, ili jednostavno promenite kanal.

Kada je reč o komercijalnim televizijama, jedine dve serije koje mogu da pariraju trenutnom RTS-ovom hitu su svakako serije „Senke nad Balkanom“ i „Besa“. Bjelogrlić kao stručnjak u svakom pogledu za filmsku i televizijsku kinematografiju, ovim ostvarenjem podigao je visoko lestvicu kvalitetnog sadržaja, pobrao simpatije publike iako kritičari nisu uvek bili na njegovoj strani. Nije moguće osporiti magičnost i misterioznost zapleta ove serije i vrhunskog spoja produkcijskih kuća iz regiona koje su uspele da dočaraju na pravi način Balkan tridesetih godina prošlog veka. Serija „Besa“ Srđana Šapera je takođe jedna od onih koja je za kratko vreme očarala publiku samim formatom koji do sada nije viđen na ovim prostorima. Hemija između srpskih, crnogorskih i albanskih glumaca stvorila je povoljno tle za nastavak ove sage koja je proglašena za najbolju seriju na prošlogodišnjem Festivalu domaćih serija i drame FEDISU, a uskoro će dobiti i međunarodnu verziju.

Brojne obrade inostranih hitova poput „Sinđelića“ („Seranovi“), „Urgentnog centra“, ali i trenutno nov format obrade latinoameričkih telenovela poput „Istina i laži“ i „Igra sudbine“, takođe intrigiraju televizijsku publiku.

Ali da li će doći do prezasićenja i nezainteresovanosti publike, ostaje samo da se vidi.

Ovom prilikom razgovarali smo upravo sa direktorom i osnivačem FEDISA, Nenadom Milenkovićem.

YN: Nenade, činjenica je da se iz godine u godinu konkurencija za najbolju domaću seriju povećava. Koliko to otežava posao Vama i članovima žirija koji odlučuju o nominacijama i nagradama na Festivalu?

Nenad: Činjenica jeste da su TV serije u ekspanziji već nekoliko godina unazad, kako u svetu, tako i kod nas. Neki kažu da je reč o hiperprodukciji TV serija. Ako se pogleda celokupan opus jednogodišnje produkcije igranog programa, može se donekle saglasiti sa tim stavom. Međutim, kvantitet je jedno, a kvalitet sasvim drugo. Čini mi se da se naša scena televizijskih drama i serija polarizovala. Na jednoj strani su sadržaji koji prate svetske trendove u produkciji, a na drugoj su oni koji su ostali na nivou od pre desetak godina, kada se na sasvim drugačiji način proizvodila ova vrsta televizijskog programa. Zato je neophodna selekcija premijerno prikazanih TV serija, što ćemo učiniti u narednom periodu, kako bi predstojeći, jubilarni, 10. međunarodni Festival drama i serija FEDIS, okupio najkvalitetnije TV serije, premijerno prikazane prethodne sezone.

YN: Da li mislite da je ova takozvana ekspanzija domaćih igranih serija pozitivna za kulturu u Srbiji? U kojoj meri su danas serije odskočna daska za generacije novih mladih glumaca?

Nenad: Naravno da je pozitivna. TV serije su oduvek bile veoma zahvalan sadržaj za glumačku profesiju. Danas je to još izraženije, jer bioskopska scena maltene i ne postoji, filmove pogleda mali broj ljudi i to jednokratno. Sada postoji šansa za mlade glumce, ali i one starije da pokažu svoje znanje, a zakon kvaliteta i tržišta će pokazati ko vredi.

YN: Koliko će se FEDIS razvijati u budućnosti? Šta možemo da očekujemo u pogledu inovacija što se tiče Festivala?

Nenad: Ovaj Festival je svoj najveći uspeh postigao činjenicom da je opstao. Možda grešim, ali ne znam za sličan primer u regionu. Napraviti takav uspeh sa tako malim budžetom i srpskim producentima koji su gladni nagrada, a ne žele ništa da pomognu afirmaciji manifestaciji je prosto bila nemoguća misija. Zahvaljujući velikom radu i upornosti, sada je FEDIS jedna stabilna institucija koja ima svoj „dom“, a to je Dom omladine Beograda, na čemu se čelnim ljudima posebno zahvaljujem. Intencija je da FEDIS iz regionalnog, preraste u evropski festival drama i serija. Prve korake ka tom cilju očekujemo već na sledećem 10. FEDIS festivalu koji će se održati u oktobru 2020. godine. Posle velikog uspeha 9. FEDIS-a, kako organizaciono, tako i izuzetnom medijskom pažnjom koju smo privukli prošle godine, naša obaveza je da napravimo stepenicu više.

Pripremila: Aleksandra Petković