Hajde da se družimo

, RAZNO

Draga,

Hajde da prijateljstvo ne ograničavamo mislima. Hajde da mu ukinemo važnost na osnovu roka trajanja. Nemamo vremena da važemo koliko znamo jedna o drugoj, koliko smo puta razgovarale. Hajde da učimo međusobno, spontano, svesno. Uz malo tvojih toplih zagrljaja. Uz malo moje lude zanesenosti životom.

Veoma prija kada dobiješ potvrdu onoga u šta veruješ. Naravno, dobićeš je samo onda kada potpuno i duboko veruješ. Kada znaš, celim svojim bićem znaš, da nećeš ostati sama. Znaš da svaka osoba nosi životnu lekciju koja ti treba. Onda ne tuguješ za onima sa kojima ne pričaš. Ne strepiš da novo prijateljstvo neće trajati do kraja života. Pa šta i ako bude trajalo nedelju dana! Zamisli šta sve sa jednom osobom možeš da proživiš za sedam dana! Ne vapiš za jednom jedinom najboljom drugaricom, jer ovaj grad je prepun bogatih duša. Svaki grad je takav.

Poverovala sam u to čim su mi rekli. Verujem da nema kraja dobrim ljudima u mom životu. Verujem da ću se sutra pogledati u oči sa nekom dobrom dušom. To će biti jedini naš kontakt za ceo život, ali će biti važan. Prepoznaću da pravih ljudi ima svuda. Ne, nisu izumrli. Ne, nije ih teško naći. Proveri prvo sa svojom podsvešću da li veruješ u njihovo postojanje. Ako ih nema tamo, neće ih biti ni na javi. Samo pažljivo gledaj. Gledaj srcem. Slušaj energijom. Nije to preterana osetljivost. To je svesno traženje istine. Svesno traženje onih koji su ti namenjeni.

Kada poklanjam nešto, uvek se nadam da će toj osobi koristiti. Nadam se da će shvatiti da ne poklanjam zato što je takav datum, već da sam intenzivno mislila o njoj. Prisećala se svih naših razgovora, navodeći u svest sve što su mi ikada rekli da im znači. Poklanjam deo sebe. Poklanjam pažnju, bez skrivene želje da mi se vrati. Poklanjam jer želim, ne zato što moram. Ponekad dođe spontano, na datum koji nema veće značenje, želja da izmamim nečiji osmeh. Sanjarim kako bi bilo lepo da meni neko nešto daruje. Umesto da grčevito čekam i kukam ako se ne desi, okrećem uloge i darujem.

Koliko je važno da umeš da daješ, toliko je važno da umeš da dobiješ. Hajde da izbrišemo onu rečenicu: ,,Hvala, nije trebalo.” Kako to misle da nije trebalo? Nije trebalo da obraduješ nekoga? Da pokažeš da ti je stalo? Hajde da izbrišemo te gluposti ,,normalnih, finih” ljudi. Hajde da budemo nenormalne. Ti budi topla, crvena iskrenosti. Ja ću biti radosna, žuta svetlost. Hajde da izazivamo osmehe svuda, kao što smo jedna drugoj. Hajde da menjamo sebe i da volimo sebe, jer ta ljubav je umetnost. Ta ljubav gradi novi svet.

Ti si moja životna lekcija nežnosti i dobrote. Sanjivog osmeha posle najnapornijeg dana. Istančanog sluha za druge. Ti si moja lekcija slikarstva Gustava Klimta. Darivanja u pravom smislu te reči. Zapravo, u mom smislu te reči. Darivanje kada nema povoda, osluškujući tuđu dušu, sa pečatom svog truda. Gde ćeš bolji povod od osećanja radosti!

Dajana Mitrović

 

www.trenideje.wordpress.com