Mesec je bio na svom starom mestu, i zvezde su oko njega bile…
S druma se čula huka automobila, a ti si bila kraj mene!

Vetar je svoju pevao pesmu, tiho i lagano, dok ti si me ljubila…
Tako nežno, tako polagano!

I sve je govorilo da kraj je blizu, već je i polako svitao dan!
Spremi se, pa idi sada, nestani kao san!

Bila si slika moje mašte i produkt onoga što mislima sam stvorio…
Sada konačno dobijam nagradu za koju sam se oduvek borio!

Da osetim čistu i pravu ljubav neuprljanu laži i prevarom teškom…
Ko misli da sam se pravio nek to smatra pogreškom!

Taj osećaj kad je srce puno nikada zaboraviti neću!
Kad mislima putuješ tamo gde su glečeri..
Kad se diviš drveću i cveću i setiš se Jedne lepe večeri!