Jutro je na zalasku. A meni se oči istapaju u crveno plavo crveno iznad oblaka sam zakačila lampice i tiho sanjam. Nova godina se izmislila, a
Među rukohvatima sećanja U tvoju kožu smeštam kofere prenatrpane budućim uspomenama. Spakovan u kvadrat, izgužvane kragne, molim te da me pustiš
Majka mi je bila čistokrvni crni labrador. Mogli ste je primetiti i na 100 metara. Dlaka joj se presijavala na svetlosti. Imala je i izuzetno
„Svetlost je obukla svoje crno odelo i posula se šljokicama.“ Hladno je u sobi. Novembar. Dolazi zima. Otvorila sam širom prozor. Guši me
Prvo dugo dugo nestaješ danima godinama decenijama pa onda kada pomisliš da nije ostao ni molekul meseca onda počneš da se budiš prikupljaš
Nedavno je moj komšija stavio novu kapiju ispred dvorišta i odmah me je zvao na čast. I samo mi je još to falilo. Morao sam da idem u grad da