Prosuto mleko i kakve veze ekonomija ima sa tim?

,,Za prosutim mlekom ne vredi plakati” je izreka koja se koristi kada želimo da naglasimo da je nerviranje ili uzrujavanje oko nečega što se već desilo bespotrebno i da prošlost jednostavno ne možemo da promenimo te se ne vredi vraćati na ono što se dogodilo i završeno je. (ponekad je, ipak, dopušteno osvrnuti se sa namerom da izvučemo pouke iz prošlih situacija i omogućimo sebi da već tokom sutrašnjeg dana budemo bolji zahvaljujući onome što smo naučili iz prethodnog iskustva).

U ljudima se s vremena na vreme javlja potreba da u prošlost zavire i osmotre šta je to što su možda nekada prevideli ili dodaju poneku dozu idealizacije nečem čega se sećaju. Da li je baš sve u sećanjima potpuno nepovratno ili možemo smatrati da nas je deo tih sećanja u značajnoj meri definisao i formirao kao ličnosti?

U ekonomiji postoji koncept nepovratnih troškova koji se odnosi na novac koji je već potrošen i ne može se povratiti te su isključeni iz budućih poslovnih odluka, jer će ostati nepromenjeni bez obzira na ishode tih odluka. On se razlikuje od budućih troškova sa kojima neka kompanija može da se suoči i koji se tretiraju kao relevantni troškovi u procesu donošenja poslovnih odluka. Poslovne odluke baziraju se na informacijama o onim troškovima i prihodima koji se mogu promeniti kao rezultat donete odluke. Donosioci poslovnih odluka svoju strategiju treba da zasnivaju na tome kako dalje razvijati poslovanje ili donositi investicione odluke bazirane na konceptu budućih troškova. Lideri koji nastavljaju da sprovode akcije i realizuju ideje koje se zasnivaju na ranije donetoj odluci rizikuju da upadnu u ,,zamku nepovratnih troškova”.

Nepovratni troškovi povezani su sa ljudskim emocijama i utiču na to da se ljudi, donoseći odluke koje se zasnivaju na njima, ponašaju iracionalno. Finansijski analitičari mogu u brojnim programima krerati finansijske modele kako bi ,,uklonili” emocije koje su povezane sa ovim troškovima i sagledali koja odluka maksimizira neto sadašnju vrednost određenog projekta u budućnosti.

Pročitajte i: Koliko pitanje „Da li ste srećniˮ ima veze sa ekonomijom?

Ljudima je teško da se pomire sa odlukama koje su ih navele da investiraju novac u nešto, a zatim saznaju da će taj novac, iz određenog razloga, postati nepovratan. Oni razmišljaju o vremenu i trudu koje su uložili da bi neki projekat započeli ili razradili iako su svesni opravdanih razloga zbog kojih ta realizacija ipak nije bila izvodljiva. Uzmimo za primer kompaniju koja želi da obuči svoje zaposlene da rade u novom programu za statističku obradu podataka i koja je u uvođenje tog softvera uložila izvesnu sumu novca. Može se ispostaviti, u jednom trenutku tokom obuke, da je novi softver koji je uveden konfuzan za zaposlene koji ga koriste i iz nekog razloga nepouzdan. Tim menadžera koji se nalaze na seniorskom nivou donosi odluku da obustavi implementaciju tog softvera. Tom odlukom novac koji je uložen u uvođenje softvera postaje nepovratan trošak za kompaniju koja je ovu ideju inicirala i  taj trošak ujedno ne bi trebalo uzimati u obzir prilikom razmatranju odluke o prekidu korišćenja softvera.

Još jedan primer koji slikovito opisuje koncept nepovratnih troškova može se odnositi na situaciju u kojoj kompanija sprovodi marketinšku studiju sa namerom da utvrdi isplativost novog proizvoda koji se uvodi na tržište. Studija je završena i ispostavilo se da taj proizvod neće ostvariti uspeh niti će njegova prodaja omogućiti stvaranje profita. Novac koji je uložen u realizaciju same marketinške studije tretira se kao nepovratan trošak za kompaniju koja će odlučiti da se proizvod ne uvede na tržište i taj trošak sprovođenja studije neće biti razmatran prilikom donošenja te odluke.

Primeri nepovratnih troškova i te kako su vidljivi u svakodnevnom životu. Uzmimo za primer donošenje odluke o odlasku u teretanu: umesto da kod kuće radite vežbe i održite svoju fizičku aktivnost, činjenica da plaćate treniranje u teretani može stvoriti utisak da će taj novac ,,propasti” ukoliko preskočite neki termin i ne odete u teretanu. Vaša motivacija za treniranje bi plaćanjem članarine samim tim mogla biti veća i to je jedan od pozitivnih primera kako koncept nepovratnih troškova može uticati na odluku.

U situaciji kada putujete nekoliko kilometara do tržnog centra možete pomisliti da bi trebalo nešto da kupite uzimajući u obzir put koji ste prešli da biste do njega stigli i novac koji ste, na primer, potrošili na putarinu. Ovo rezonovanje je naizgled racionalno, ali vi ste time zapravo upali u ,,zamku nepovratnih troškova”.

Christopher Olivola, docent za marketing u okviru Carnegie Mellon’s Tepper School of Business i autor rada iz 2018.godine koji je objavjen u okviru magazina “Psychological Science” pisao je na portalu Time.com o iracionalnim odlukama koje ljudi mogu da donose povedeni nepovratnim troškovima. On piše da ljudi najčešće upadaju u zamku nepovratnih troškova kada se pridržavaju plana (koji im više ne koristi), jer žele da isprave kognitivnu disonancu odnosno mentalno razdvajanje između plaćanja nečega i neostvarivanja očekivanog povrata tog ulaganja. To bi ujedno mogao biti i pokušaj da ubedimo sebe i ljude iz svog okruženja da nismo rasipnički nastrojeni. Ipak, on naglašava da su takve odluke iracionalne i da je neophodno shvatiti da je taj novac potrošen i da on ne treba uticati više na naše akcije. Krivica zbog trošenja (,,rasipanja” ) novca može biti podjednaka u situaciji kada smo taj novac mi potrošili ili kada ga je potrošio naš kolega, prijatelj ili član porodice. Nepovratne troškove težimo da doživljavamo kao nešto svoje.

Forsiranje na to da uložimo vreme u gledanje filma koji nam ne prija samo zato što smo za njega platili kartu u bioskopu ili odlazak na koncert samo zato što nam je neko poklonio karte i platio dosta za njih može učiniti da osećamo nezadovoljstvo, jer vreme posvećujemo nečem što nas ne ispunjava. Zato je važno da umemo da prepoznamo ,,zamku nepovratnih troškova” i imamo u vidu da zbog novca koji je već utrošen na nešto ne treba žaliti.

Pripremila: Tijana Katić

Izvori:

https://www.investopedia.com/terms/s/sunkcost.asp

https://www.investopedia.com/ask/answers/042115/why-should-sunk-costs-be-ignored-future-decision-making.asp

https://corporatefinanceinstitute.com/resources/knowledge/economics/sunk-cost/

https://time.com/5347133/sunk-cost-fallacy-decisions/

Foto-izvor: Freepik.com