SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O LIBRI – NOVOJ FEJSBUKOVOJ KRIPTOVALUTI

, BIZNIS, IT

Šta je Libra?

Fejsbuk je 18. juna 2019. najavio Libru. To je virtuelna valuta ili kriptovaluta, mada ima onih koji se ne slažu sa tom definicijom. Objasnićemo posle zašto.

Fesjbukova vizija je da će ona postati globalna valuta za milione ljudi, pogotovo u državama koje nemaju pristup bankama ili finansijskim službama.  Fejsbuk tvrdi da postoji 1.7 milijardi ljudi koji nemaju bankovne račune. Drugim rečima, ovo bi bio digitalni novac koji se može prebaciti drugima ili koristiti za plaćanje stvari. Libru će kontrolisati Libra asocijacija. Ovo je švajcarska grupa koja uključuje 28 članova, medju kojima su osim Fejsbuka, Kalibra, Uber, PayPal, Mastercard, Visa, Spotify, Uber, Vodafone i druga imena iz svetske tehnologije i finansija. Fejsbuk se nada da ce asocijacija porasti do 100 članova i da će Libra biti objavljena 2020. godine.

Kako će raditi Libra?

Librin beli papir (njena deklaracija) kaže da će raditi na blokčejnu.

Blokčejn je infrastruktura na kojoj se odigravaju transakcije kriptovaluta. To je digitalni, nepromenljivi zapis svih plaćanja koja su se ikad desila u datoj kriptovaluti.

Za razliku u Bitcoin-a koji je u potpunosti digitalan i konačan, Libra će biti vezana za vrednosti u stvarnom svetu, kojih teorijski može biti neograničeno.

Libra asocijacija će čuvati korpe valuta kao što su dolari, evri, funte itd. Vrednost korpe će odrediti vrednost Libra jedinica koje cirkulišu. Svaki put kada korisnik za keš kupuje Libru, taj novac će biti dodat u rezerve Libra Asocijacije. Na taj nacin, ako ljudi žele da koriste Libru, asocijacija ce “napraviti” jos, a ako ljudi žele da je keširaju, asocijacija će ih isplatiti i “spaliti” te rezerve Libre. Na ovaj način, Libra će u potpunosti zavisiti od svoje popularnosti i neće imati toliko promenljive vrednosti kao što ima bitcoin.

U toku 2017. godine, cena bitcoin-a je varirala izmedju 920$ I 20000$. Fejsbuku je jako nestabilno da svojih 2.4 milijardi korisnika pokrene ovakvu mrežu plaćanja. Zato je Libra dizajnirana kao takozvani “stabilni novčić”.

Takodje, znamo da će Fejsbukov saradnik Kalibra pokrenuti novčanik istog imena koji će dozvoljavati korisnicima da razmenjuju libru kroz Messenger, WhatsApp, Instagram i neke druge aplikacije. Ne znamo još tačno koji biznisi će prihvatiti Libru van onih koji su deo asocijacije.

Libra je kriptovaluta?

Da, ali i ne. Ovde postoje neslaganja, jer Libra nije decentralizovan model, kao što je slučaj sa bitcoin-om i drugim dosadašnjim kriptovalutama.

Naime, sa bitcoin-om, svako moze teoretski da radi na blokčejnu, iako je to skupa operacija (od jačine računara zavisi koliko će to trajati). Na ovaj način, transakcije se procesuiraju i potvrdjuju na nezavisnim kompjuterima, takozvanim čvorovima, umesto na jednom serveru ili u centralnoj banci.

Decentralizovana struktura čini sistem manje ranjivim na hakovanje i padove, pa ona vodi povećanju sigurnosti, jer ne postoji samo jedan entitet koji treba hakovati. Takodje, garantuje se da transakcije ne mogu banke da blokiraju. Ta nezavisnost žrtvuje opseg i brzinu, što fejsbuk upravo navodi kao glavne razloge za odabir centralizovanog modela. Neophodna je brzina i moć da bi za ogroman broj korisnika mogla da se obezbedi globalna finansijska infrastruktura kakva Libra želi da postane.

Bitcoin-ov blokčejn, na primer, može da procesuira samo sedam isplata po sekundi. U poredjenju sa tim, centralizovano Visa plaćanje može da podrži do 24 000 isplata po sekundi. Inicijalno, Libra bi trebalo da može da podrži oko 1000 transakcija po sekundi.

Centralizovani model znači da Libra čvorovi mogu da se pokrenu samo sa servera Libra asocijacije – Facebook, Uber, PayPal itd. Nijedna od ovih kompanija nema glavnu reč u tome kako se transakcije procesuiraju i potvrdjuju, to je kolektivni trud. Tvrdi se, da bi za 5 godina, Libra prešla sa trenutnog predloženog modela koji kontroliše osnivačka organizacija na totalno decentralizovani blokčejn koji je otvoren sistem.

Studija iz x godine je pokazala da  korisnici Fejbuka imaju alarmantno visok nivo nepoverenja prema kompaniji, eksponencijalno veći nego kod bilo koje druge IoT kompanije.

Tome su umnogome doprinele brojne optužbe deljenja i zloupotrebe privatnih podataka, neodgovornost prema korisnicima, brojni skandali, kao I sumnja fanova da je Mark Zuckerberg uopšte ljudsko biće.

Zato su mnogi skeptični što upravo ova kompanija pokreće jedan ovakav sistem za koji treba da važi potpuni integritet I bezbednost.

Prosečni korisnik kriptovaluta prezire to što će Libru kontrolisati klub mega korporacija, jer je to donekle suprotno idealima originalnih kriptovaluta (u očima idealista, kriptovalute imaju potencijal da obore čitav bankarski sistem i vrate slobodu ljudima). A to što je na njihovom čelu baš Fejbuk, svakako ne pomaže.

Fejsbuk uverava da nema razloga za brigu i obećava da se podaci o plaćanju neće koristiti za ciljane reklame ili bilo kakvu drugu zloupotrebu podataka. Naime, Fejbuk neće ni posedovati te informacije, već Kalibra, njihov saradnik. Idejno, Kalibra će biti digitalni novčanik, entitet odvojen of Fejsbuka. Time se finansijski podaci drže odvojeno od Fejsbukovih društvenih podataka, tvrdi kompanija. Kalibru bi mogle da regulišu vlasti, i tako spreče pranje novca i druge finansijske zločine.

Šta centralne banke misle o Libri?

Medju državama, Francuska se oglasila upozoravajući da samo vlade mogu da prave novac i da je upotreba Libre opasna. Banka Engleske se oglasila naglasivši da bi Libra morala da ispuni visoke finansijske uslove da bi bila dozvoljena u Britaniji. Vlasti su s pravom zabrinute, buduci da ako bi 2 milijarde korisnika koristilo ovakvu kriptovalutu, to bi uticalo na svetsku ekonomiju, i ta valuta bi mogla da bude rival dolaru, evru.… Predstavljala bi ogromnu silu, sa malo regulacija i obaveza i tek treba definisati neki nacin na koji bi se kontrolisalo kuda novac odlazi i spreče kriminalne aktivnosti kao što su terorizam i pranje novca.

Kriptovalute kakve su bitcoin I ethereum su izuzete iz strogih regulacija koje se primenjuju na nacionalne valute i akcije. One su nekad korišćene samo za razmenu dobara u online igrama, zbog cega i nije bilo velikih regulacija.

Medjutim, sada bi Libra mogla da bude primer nečega sto je prešlo iz sitnog i nebitnog u nešto preveliko da bi se ignorisalo, u rekordnom vremenu.  Naravno, vlasti su zabrinute i na proširenje Fejsbuka u domen finansija, s obzirom na njihovu reputaciju.

Kriticari tvrde i da je Librin beli papir namerno poprilično neodredjeno napisan. Maksin Voters, Kalifornijski demokrata, trazi od Fejsbuka pauzu projekta, dok zakonodavci ne dobiju priliku da bolje istraže i donesu odluku. Moguce je da bi iz legalnih razloga projekat bio odložen na neodredjeno vreme.

Saznaćemo 2020.

Pripremila: Sandra Radojević

Izvori:

https://www.wired.co.uk/article/facebook-libra-cryptocurrency-explained

https://www.cnet.com/news/everything-you-need-to-know-about-facebooks-libra-cryptocurrency/

https://www.bbc.com/news/business-49090753

Slike: forbes.com, pcpress.rs, mashable.com, news.thewindowsclub.com, pcmag.com