Vidimo na tufne

svet na tufne

po autobusu nosu i šakama

po lišću  kosi i vazduhu

ljubimo vazduh

i vazduh i tufne nas vole

hodajućim leptirima govorimo da lete

i s njima gledamo bare u oblacima

i šetamo s drvećem pod ruku

i lepimo prste na šarenu žvaku

i balon

kad nam odleti balon

jer nema više helijuma

ležimo na klupi naglavačke nosem

u ravnice se utapamo

reke budemo

tufne plivamo

vrtimo vrtimo

dok ne poletimo

pa kome do poda

i poda i zemlje

ostane da sačuva i jednu majušnu tufnu

taj će da živi

i opet da se rodi

rodi u nekom novom svetu na tufne

sa ogromnom šoljom za kafu

iz koje vire samo dve nestašnosti

dva pramena

toplote toplote

sačuvan san.

Ivana Pantelić

Izvor fotografije: weheartit.com