Svi vekovi redom

Da prođu u bedi

U samoći pustoj

Kraj jada i tuge.

Njena slika nikad

Ne može da bledi

Jer ta slika nije

Nije kao druge.

Ona sija stalno

Lik joj daje sjaj,

Ruši sve pred sobom

Zaborave sada.

To je ta lepota

I taj doživljaj,

Koji kroz vremena

Postoji i vlada.

Zagonetka to je

Svima nesaznajna,

Misterija neka

Skrivena u sjaju,

a dobrota njena

Večita i trajna,

Pred njom danas mnogi

Bez reči ostaju.

Živi ona tiho bez ikakvog zla,

U noćima mojim

U srcu i duši.

Živi ona tako,

U lepoti sva.

Slika njena svaku

Moju tugu ruši.

Daje postojanje

Svakom mome snu,

Ulepšava njega

Ukrasima svojim.

Kad god mi zatreba

Ona bude tu

Dok je slike njene

Do tad ja postojim.

Dragoslav Stepanić

Fotografija: citymagazine.rs