Tako je nedostižno delovao kada sam prvi put čula njegov dubok glas. Sa divljenjem sam upijala taj neplanirani strastveni govor; gledala bakarne
Ne znam sta mi je privlačilo pogled te jeseni, kada je bio spoj svega što ne podnosim – mangupski osmeh, plave oči i karirane košulje. Ne,
Izvini što te noćima kidnapujem iz snova u kojima bi radije bio. Možda ti je i bilo zabavno na onom otmenom prijemu, koji smo posetili kao
Nešto me je vuklo njemu, ali su bili potrebni meseci da prepoznam osećaj koji sam zaboravila. Posle je bilo lako. Pustila sam ga da me juri;
Da li nas je omamila Evropa, ili smo bili neizbežni na mapi onog drugog? Kao na bombi, otkucavali su sati i gradovi do kršenja obećanja. Spalili
Ne slušam profesorku koja nas uvodi u svet slikarstva. Ne crtam. Gledam samo njega, na drugom kraju učionice. Gleda i on mene. Ceri se i