I najveći je život kad misliš da sanjaš. Pitao si me zašto se tako smejem zašto se tako stalno smejem. Pitao si me odakle čemu taj tužan
videla sam zalazak koji me je prepoznao nisam ni umela opisati koliko se koraka deli da spoji jedan poljubac sunca sa mesečevim kretanjem
Jutro je na zalasku. A meni se oči istapaju u crveno plavo crveno iznad oblaka sam zakačila lampice i tiho sanjam. Nova godina se izmislila, a
Prvo dugo dugo nestaješ danima godinama decenijama pa onda kada pomisliš da nije ostao ni molekul meseca onda počneš da se budiš prikupljaš
Vidimo na tufne svet na tufne po autobusu nosu i šakama po lišću kosi i vazduhu ljubimo vazduh i vazduh i tufne nas vole hodajućim leptirima
To je sve moje lišće govorila sam govorila sam da je jesen poslednje utočište poslednjoj zvezdi i da se nešto što umire ne naziva ljubavlju a