Youth NOW

Kako već danas možemo doprineti podizanju ekološke svesti?

„Reciklaža nije blamaža“, bio je slogan osnovaca iz Kovilja prošle godine, koji su sa svojom školom „Laza Kostić“ krenuli u osvešćivanje svesti kod Koviljčana o bitnosti čuvanja prirode i reciklaže. Iz ovog malog mesta u kom su se meštani kolektivno (roditelji, učitelji, nastavnici i deca) organizovali u svojoj borbi protiv zagađivanja životne sredine, mogli bismo da izvučemo nekoliko pouka o ekologiji i tome koliko je ona važna u današnje vreme.

Naime, učenici ove škole su pravili prezentacije, držali predavanja, ali najbitnije od svega je to da su praktično učestvovali u kreiranju lepšeg i zdravijeg okruženja za sebe i svoje najmilije, počevši od uređivanja školskog dvorišta i školskih prostorija, u kom su koristili reciklirane materijale i strategije očuvanja životne sredine. Upravo to je bila motivacija sa kojom su oni pošli na ovu radnu akciju. Uredimo školu tako da budemo srećni i zadovoljni njenim izgledom, koji će nas oraspoložiti i inspirisati da se potrudimo uraditi nešto dobro za sebe, svoje drugare i celo društvo.

Pročitajte i: Zasadi i ti drvo, dobijaš besplatnu sadnicu!

Nema razloga zašto bi ovakva praksa bila ostavljena samo Kovilju i njegovim stanovnicima. Ako nameravamo da brigu za našim okruženjem stavimo u centar svake sredine, moramo se pridržavati pravila ekologije, ali i, baš kao ova dečica iz Kovilja, moramo sopstvenim primerom pokazivati kako se treba ponašati u doba kada je budućnost planete Zemlje neizvesna.

Šta treba da uradimo kako bismo osvestili ekološku svest u naših sugrađana?

Kada želimo da počnemo sa osvešćivanjem svesti o bitnosti ekološke zaštite u našoj zajednici, potrebno je da sami budemo u potpunosti upoznati sa problemima koji zahvataju ekologiju, odnosno našu životnu sredinu. Seminaru, knjige, članci, video zapisi, škole i kursevi su samo neki od vidova obrazovanja koje bismo mogli da steknemo pre nego što krenemo u našu akciju odbrane planete od ekološke katastrofe.

Za početak…

Odaberimo temu o kojoj bismo želeli da saznamo nešto više za ovu svrhu. Najzastupljenije i goruće oblasti ekologije su deforestacija (nestajanje šuma), proizvodnja i korišćenje plastičnih proizvoda i bušenje naftnih polja i svaka druga ekstrakcija prirodnih gasova i ulja, a trebalo bi da odaberemo o kojoj temi bismo nešto više naučili tako što ćemo se raspitati, konsultovati medije u našoj sredini i otkriti koji od datih problema je najbliži našoj kući.

Delimo znanje!

Nakon što smo se opremili dovoljnim znanjem o problemu koji nas okupira, treba da se angažujemo tako da prenesemo to znanje svojim prijateljima, porodici, kolegama i poznanicima. Možemo pokrenuti blog, pokrenuti kampanju na društvenim mrežama ili održati malu prezentaciju u svojoj zajednici. Ovime, ne samo da podižemo svest kod naših sugrađana i najbližih, nego potencijalno otvaramo sebi vrata ka nekom višem nivou aktivizma, gde bi nas neka organizacija pozvala da joj se pridružimo i poklonimo naše sposobnosti u reklamiranju bitnosti zaštite životne sredine. Možda će neka institucija, državna ili privatna, primetiti našu posvećenost rešavanju datih problema i pozove nas da učestvujemo na nekom bitnom projektu.

Ajmo na posao!

Ako nas primete-odlično, ako nam ne pošalju ponudu za učestvovanje na nekom projektu dovoljno brzo-sami ćemo pokrenuti projekat.

Sada imamo i dovoljno predavačkog, praktičnog iskustva i akademskog znanja o problemu, pa je možda vreme da svojim primerom pokažemo našoj zajednici kako treba činiti ako želimo da nama i našim potomcima bude dobro na našoj Zemlji.

Predlozi:

  1. Umesto automobilom, mogli bismo da idemo na udaljenija mesta busom, biciklom, linijskim taksijem ili da prosto prošetamo do tamo.
  2. Potrudimo da se da investiramo koliko god je to moguće u obnovljivu energiju. Ovako ćemo zapravo, na duge staze, i smanjiti svoje troškove. Bilo da su u pitanju solarni paneli ili lame koje se pune sunčevom energijom, ta investicija će se ubrzo vratiti kao bumerang u vidu uštede koju smo zagarantovali svom domaćinstvu.
  3. Kupovati proizvode koje ćemo moći da koristimo duže vreme. Na primer: krpene kese umesto plastičnih, staklene flaše umesto plastičnih itd.
  4. Napravimo ili kupimo kompost i reciklirajmo kad god je to moguće!
  5. Treba da kupujemo organsku hranu i podržavamo naše lokalne proizvođače.

Nakon što ispunimo sve prethodno, možemo krenuti u izradu sopstvenog projekta. Taj projekat treba da ima što veći broj učesnika. Naši prijatelji, rođaci, komšije. Sve treba da angažujemo i uradimo nešto dobro, dovoljno veliko da svako ko prođe našom ulicom, našim kvartom, pored naše škole vidi i oseti sve prednosti zdrave životne okoline. Naša dužnost kao ekoloških aktivista jeste da se postaramo da svako shvati i razume nivo ugroženosti našeg ekološkog sistema, ali što je još bitnije, da svakog člana društva motivišemo da i on zasuče rukave i pripazi na dobrobit ne samo svoje, nego sve dece ovog sveta, tako što će im ostaviti urednu i čistu planetu koja će zauzvrat nama darivati zdravlje i dug i srećan život.

Pročitajte i: Život na selu ili u gradu – šta biste radije izabrali?

Pripremio: Luka Ivanović

Izvori: pachamama.org

Foto izvor: maisonspepin.com

Exit mobile version