U trenutku pisanja ovog teksta žrtava virusa COVID-19 na globalnom nivou bilo je 7,927. Kada kažem žrtava, mislim na sve one koji više nisu sa nama, iako bih žrtvama lično označila sve nas koji smo na bilo koji način svoju dnevnu rutinu, silom prilika, zamenili nekom novom.
Da budem iskrena, mnogo je priča ovih dana aktuelno. Panika je prisutna i sve veći broj ljudi, osim što tvrdi da je virus planski „pušten“, tvrdi i da pomenuti virus služi kao paravan za skretanje tokova s neke baš velike, ekstra globalne stvari. Sa moje tačke gledišta to i nije baš tako važno. Pre nego što drvlje i kamenje sručite na mene, znajte da možda jesmo preveslani, ali činjenice su činjenice: Sedite kod kuće. Ne idete u školu, na fakultet, nećete otići na ono venčanje, onaj neki komšija je možda umro, ali možda neće pošteno biti ni sahranjen. Kosa vam je porasla, ali frizerski saloni ne rade. Silno vam se izlazi ali ste, tu i tamo, svesni da to i ne bi bio baš tako mudar potez.
Sa druge strane, čujem da je ovih dana baš aktuelno da se inatimo. Zašto su oni koji se odgovorno ponašaju proglašeni kukavicama? Zašto mislite da bilo ko voli da nosi rukavice i masku preko pola lica? Zašto mislite da bilo ko preferira da sedi kod kuće apsolutno mnogo dana?
U koju god teoriju da verujete, činjenica je da, u vidu paravana ili ne, zaista vlada virus. I što se mene lično tiče, zaista, ponašajte se kako god hoćete.
Čula sam, jer svašta ovih dana može da se čuje, još jednu stvar. Amerikanac koji ima četrnaest godina u jednom videu na Youtube-u priča o, naravno, svemu i svačemu i kaže: „Moja generacija je takva da joj ovaj vid karantina ne predstavlja veliki problem. Navikli smo da sa prijateljima komuniciramo putem društvenih mreža, pa se u tom smislu sa svojim vršnjacima viđam mnogo češće nego moji roditelji sa njihovim (video igrice putem Skajpa, video pozivi, Tik-Tok). Sa druge strane, smatram da samoizolacija predstavlja mnogo kompleksniju stvar od one kakvu imamo. Moj brat danas treba da se vrati kući iz Teksasa. Ne znam sa kime je bio u fizičkom kontaktu i ne znam sa kime će sve biti u pomenutom dok doputuje do kuće. Da li sam zabrinut? Jesam. Činjenica da mogu da ga uhvatim za ruku i dotaknem svoje lice i na taj način ugrozim sebe ili bilo koga u kući me zaista brine.“
I da, ukratko, ovo smatram odgovornim razmišljanjem četrnaestogodišnjaka, sa kojim roditelji evidentno razgovaraju o činjenicama pre nego što ga pošalju u svoju sobu i zabrane izlazak do daljnjeg.
Tupila bih još o virusu, ali je dosadilo. Znam da će mnogi reći da kod nas stanje još uvek nije kao kod njih, ali smatram da ukoliko se svi budemo odgovorno ponašali zaista ne mora ni da bude.
Postoji na ovom internetu zaista divnih stvari, između ostalog i jedan tekst magazina Buro koji jutros glasi: “U jeku pandemije, NASA je nedavno skrenula pažnju da je otkriven asteroid prečnika oko 3 kilometra koji će 29. aprila proleteti pored Zemlje. Iz NASA-e kažu da je asteroid dovoljno veliki da bi svojim udarom u Zemlju izazvao globalne efekte, ali se neće dogoditi i nije na NASA-inoj listi potencijalno opasnih udara. To me je iskreno super obradovalo, iako samo po sebi postojanje ikakve “liste udara”, na kojoj možda nema ovog ali ima drugih – unosi blagu nervozu. Asteroid doduše od početka 2020. stvarno nismo imali. Dosta egzotična ideja, ali i ona za koju mi je drago da ipak nije planirana za ovu godinu i da joj se realizacija odlaže do daljnjeg. Jedna briga manje! Bar asteroid neće skoro u Zemljane i to su radosne vesti! Ali, zašto je uopšte radosna vest što se nešto što nije ni trebalo ipak i neće dogoditi? Zbog potencijala. Zato što je moglo a ipak nije. Zato što može još gore od ovog sad, a neće. Sva sreća i sva nesreća staju u to.“
U skladu sa time, svesni ste, nadam se, da na ovo vreme možemo gledati i kao na nevreme. Šansa ili ne. Prilika ili poraz. Kako god da okreneš, jebi ga, ipak je do nas.
Kako provodite dane?
Nisam živa dok stigoh dovde, obožavam da prosipam pamet.
Pa, prvo i osnovno, za karantin i život pre i posle njega, naučite da donosite odluke. Znam da je teško ovih dana, ali svako preispitivanje u situaciji gde informacije koje imamo nisu baš potpune može da odvede u nekakvu dubiozu. Pokušajmo da osiguramo jedino to da smo dobro i da smo uradili sve da tako ostane.
Vreme provedeno sa porodicom ne mora nužno da bude scena puna nasilja iz zadruga-parovi epizode. Mi od danas treniramo zajedno. U dnevnoj sobi. Priprema obroka ravnopravno je podeljena na broj članova karantinske zajednice. Pravi me je zamolio da ga ošišam, jer frizerski saloni ne rade, ali, šta ću, ne mogu, ja ga volim. Mada, ako dođe do sukoba bez interesa, rado ću posegnuti za makazama.
Sinoć smo satima evocirali uspomene. Toliko divnih stvari pamtimo, a evo sve do sada nije bilo prilike da pokažemo da smo ih upamtili jer nam je još tada, onda, nekada, zaista bilo stalo.
Generalno se nadam da ne treba da pomenem koliko stvari možete raditi zajedno zabavljajući se. Hvala internetu! Lola i ja pripremamo Skajp koktel žurku!
Teško je, znam, svim generacijama koje žive od toga da sednu pored nekoga pre nego da pozovu telefonom. Teško je i onima koji vole da nekoga obraduju cvećem, pre nego virtuelnim osmehom. Ali, ako niste znali, postoji sajt putem kojeg možete virtuelno cveće svojoj lepšoj polovini poslati na mejl! Znam da niste oduševljeni i znam da vas nove tehnologije ne zabavljaju preterano, ali zašto da ne? Mislim, imamo li izbora?
Hoćemo li na pomenuto stanje kojeg još uvek nema kod nas, a verujte da zasigurno dolazi, gledati kao na poraz ili priliku? Koliko knjiga čeka da ih pročitate? Koliko zaista poznajete one sa kojima živite?
U poverenju, Ivy League nudi preko 450 online besplatnih kurseva koje možete pohađati odmah. Sa fotelje! Iz kreveta! Iz kupatila! Mnogi TV operateri su otključali svoje kanale. Još ćete me, dok vas ubeđujem, naterati da kažem da je sve ovo ispalo nekako dobro, a nije.
Svaki put kada odlučite da se ne ponašate odgovorno, jer je vaš organizam drugačiji od drugih, jer ste faca, jer niste rizična grupa, jer bla bla… Setite se brojke s početka teksta. I svesna sam da je užasno sebično pričati o šansama i prilikama uprkos tom broju koji je svakog dana sve veći, ali, ponovo, imamo li izbora?
I da, predlažem da se na karantin adaptirate pre uvođenja policijskog časa. Ko zna. Šuška se.
Autor: Emilija Milovanović