Youth NOW

BALKANSKA TRILOGIJA GORDANE KUIĆ – ŽIVI SVEDOK RATA I MIRA BALKANSKIH PROSTORA

Sasvim smo neobavezno sedeli na popodnevnoj kafi, kada je iz ukrasnog papira, više se ne sećam ni koje boje, moja draga  prijateljica i koleginica Iva, izvukla ogormnu knjigu prelepih korica. Bila je to Balkanska trilogija Gordane Kuić.

To nije bilo nimalo slučajno, znala je Iva kakve divne uspomene nosim iz Njegoševe ulice i sa Cvetnog trga, inače adrese stanovanja Gordane Kuić i mesta u kojem se odvija gotovo čitavo razdoblje u trilogiji.

Gordana Kuić rođena je u Beogradu, diolomirala je engleski jezik na Filološkom fakultetu. Napisala je osam romana: Miris kiše na Balkanu (1986), Cvat lipe na Balkanu (1992), Smiraj dana na Balkanu (1995), Duhovi nad Balkanom (1997), Legenda o Luni Levi (1999), Bajka o Benjaminu Baruhu (2002), Balada o Bohoreti (2006) i Roman u slikama (2015).



Balkanska trilogija predstvalja skup tri romana potpuno povezanih zbivanja, koji se međusobno dopunjuju. 

 

To su: Miris kiše na Balkanu i Cvat lipe na Balkanu, po kojima su snimljene istoimene serije, kao i poslednja knjiga u trilogiji koja opisuje uzubudljiva putovanja kroz ratne i posleratne godine – Smiraj dana nad Balkanom.

Gordana Kuić je u pomenutim romanima opisivala najpre živote svoje majke i svojih tetaka, kao i njihovih roditelja u teškim vremenima u Sarajevu. Bila je to porodica sarajevskih Sefarda.

David Albahari, roman Miris kiše na Balkan vidi kao značajan doprinos oskudnoj jevrejskoj književnosti kod nas.

Na nekoliko nivoa zanimljivo je posmatrati sudbine sestara Salom, koje su netremice prelazile granice ondašnjih uverenja i principa i živele izuzetno slobodno za to vreme. 

Prve modističke radnje u centru Sarajeva koje su početkom 20. veka, otvorile dve žene, a zatim udaja za Srbe, predstavljali su čin ravan prostituciji za tadašnje Sarajevo.

Na Miris kiše na Balkanu nadovezuje se roman Cvat lipe na Balkanu, u kom književnica opisuje odrastanje u centru Beograda u stanu broj 17 u Njegoševoj ulici na Vračaru. Bile su to teške godine za jednu devojčicu koja je prve korake napravila u stanu u kom je živela sa roditeljima, a kasnije i silom dodeljenim sustanarima.

Vreme oskudice, ali i vreme puno ljubavi.

Cvat lipe nad Balkanomu odiše nostalgijom balkanskih jevreja, ali i Gordaninog (Verinog) oca, koji je u ratnim naletima izgubio sve što je godinama sticao.
Prve ljubavi, škola, studiranje, ali i autentični opisi Vračara i ostatka Beograda, svojevrsni su materijalni dokazi vremena posle Drugog svetskog rata.

Triologija se završava romanom Smiraj dana na Balkanu
Simiha Kabiljo, istoričar književnosti, ovaj roman vidi kao iznijansiran ljubavni roman, potom roman sa internacionalnom temom, ali i kao društveno-istorijski roman o aktuelnim zbivanjima u Jugoslaviji početkom devedesetih.

Za mene ova trilogija predstavlja neprekidno putovanje, ušuškano u beskrajnu ljubav prema porodici i nekakvu neobjašnjivu nostalgiju.

Glavna je pouka, čini mi se, da ćemo sve prebroditi, dovoljno je samo da priđemo i jako se zagrlimo.



Pročitajte i: Zašto je važno čitati?



Autor: Andrija Lazarević

Exit mobile version