Youth NOW

Da li znaš gde si stao?

Živimo brzo, a nedostatak vremena nas uslovljava da se svemu posvetimo površno. Radimo, učimo, odmaramo se – sve na sat! Žurimo i često ne znamo gde treba da idemo, gde da pređemo ulicu, kako da najbrže stignemo do željene destinacije, ne znamo ni dokle smo stali. Isto je i sa čitanjem.

Bilo da su u elektronskoj ili u onoj pravoj formi, za knjige, ipak, uvek imamo bar par minuta. U autobusu, kolima, dok čekamo nekog na klupici, dok pijemo kafu…Knjige nikada nisu suvišne.

Postoji šala da obeleživače za stranice koriste oni koji odustaju od čitanja. Međutim, sve je manje onih koji u jednom dahu mogu da pročitaju celu knjigu, jer opet – nemamo vremena. Baš zbog silaska na ovoj stanici ne možemo da pročitamo baš taj ključni paragraf i saznamo šta se dogodilo baš tad. I dok baš želimo da otkrijemo šta će se naredno dogoditi, knjige nas zajedno sa svojim pričama ostavljaju u nedoumici i čežnji. Ali kako mi ostavljamo njih?

Pročitajte i: Top 5 ilustrovanih knjiga koje ćete obožavati

Kažu da postoje dva tipa ljudi: oni koji koriste obeleživače i ovi drugi, koji nisu vredni pomena. Mnogi ih nazivaju knjiškim monstrumima jer savijaju ivice stranica kako bi znali gde su stali i pritom uništavaju knjige.

Ovi koji ipak koriste bookmarkere  to rade na razne načine: od plastificiranih sličica, preko spajalica, pa čak i čokoladica umetnutih između korica, sve do presovanog cveća i najnasumičnije odabranog objekta – sve može postati obeleživač.

Odakle uopšte ideja da označimo gde smo stali?

Postoji verovanje da su monasi još u davnim vremenima morali da nekako označe do koje molitve su stigli. To su, smatra se, radili tako što su stavljali običan beli papir između stranica ili končić.

Međutim, najstariji zabeleženi bookmark datira iz 16. veka, tačnije vezuje se za 1584. godinu i vladavinu kraljice Elizabete koja je od svog šrampača na poklon dobila obeleživač od svile.

U 18. veku, kada je pismenost postala razvijenija, uz štampane knjige dolazio je i obeleživač koji je najčešće bio u obliku kićanke.

Tokom 1860-ih godina razvijaju se tkani obeleživači u koje su se često uplitali skupoceni materijali, te je tako iskazivan prestiž.

Sa razvojem tehnologije, ubrzo nastaju i fotografije i otvaraju se  nove mogućnosti grafičkog dizajna, pa tako počinju da se prave i papirni, tj. kartonski obeleživači, koji postaju dostupni širem tržištu.

A danas?

Iako ne možemo imati isti obeleživač koji je kraljica Elizabeta koristila, uz pomoć malo kreativnosti uvek možemo ulepšati i personalizovati ovaj naš.

Na primer, ako spajalici odvojimo sastavljene strane i savijemo ih u suprotnom smeru, odnosno presavijemo tako da se ukrštaju – dobićemo bookmark u obliku srca.

Nešto jednostavnija varijatna svakako jeste pisanje motivacionih poruka na papirima koje uvek možemo umetnuti između stranica, a ako ipak poželimo da se oprobamo u nekom izazovu, pravljenje origami životinjica koje bi stajale u uglovima knjige, svakako je jedna od opcija.

Takođe, oni koji nisu raspoloženi da sami naprave svoj obeleživač, mogu ga kupiti u knjižarama, ali, kao što mnogi zaljubljenici u pisanu reč kažu – najlepši osećaj je kada ga sam napraviš!

Pročitajte i: Knjige koje su bile ili ostale zabranjene

Autor: Vanja Velisavljev

Foto izvor: inspiration.cricut.com

Izvori: medium.com/@jillianemilypikora

Exit mobile version