Youth NOW

Pitaj psihologa – Insomnija, anksioznost motivacija

Kao što smo i već unapred najavili, započeli smo nov projekat pod nazivom Pitaj psihologa. Na vaša pitanja svake nedelje odgovaraće dr. Marko Jovašević, a u nastavku teksta možete pročitati odgovore na pitanja koje ste ove nedelje postavili.

Da li je ovakva situacija trenutno pogodna za započinjanje neke vrste fizičke aktivnosti?

Marko: Ovu situaciju prati pojava da se mnogi ljudi konačno odlučuju da probaju nešto novo i da pokušaju što je još bitnije da budu redovni u tome. Sve suprotno od onoga što je bilo pre izolacije. Ja to smatram kao dobar entuzijazam i motivaciju koja se primećuje među ljudima. Od kuvanja, joge, rada na sebi, čitanja, gledanja serija i filmova, pa sve do vežbanja. Moje mišljenje je da treba vežbati u ovim okolnostima, ali da treba voditi računa i biti umeren. Pošto je umerenost individualna kategorija i nije ista za svakoga, stoga još bolji savet je da online angažujete nekog trenera koji će vam pokazati neke lagane vežbe za kućnu varijantu, a za sve one koji su bili aktivni pre izolacije da ostanu u stalnom kontaktu sa svojim trenerom. Jedno od čestih pitanja koje se u javnosti pojavljivalo, pogotovo u Italiji sobzirom na celu situaciju koja je zadesila tu zemlju, bilo je: “Zašto se dosta profesionalnih sportista zarazilo virusom COVID-19?” Čitajući neke od poznatih stručnjaka iz oblasti sportske fiziologije, koji se slažu u jednom, pronašao sam najverovatnije tačan odgovor, a to je da intezivni treninzi kroz koje prolaze profesionalni sportisti, ritam utakmica na svakih 48h … itd. dovodi do iscrpljenosti organizma i slabljenja imunog sistema, pa su i profesionalni sportisti stavljeni u grupu rizičnih pored svih ostalih rizičnih grupa.

 

Insomnija usled izolacije: Šta raditi u tom slučaju?

 

Marko: Insomnija je problem koji se javlja jako često i kada nije vezana za izolaciju. Postavlja se naravno pitanje da li je zaista u ovom slučaju uzrok insomnije sama izolacija. Insomnija gotovo uvek ima dubok koren unutra same osobe, u najvećem procentu je psihogenog tipa, ona je najčešće posledica ili simptom, a ne nekakav uzrok i zahteva ozbiljnu analizu i posvećenost u rešavanju. Ono što praktikujem već nekoliko godina, koristim i lično, a savetujem i klijentima u toj prvoj terapeutskoj fazi ispitivanja kvaliteta sna, je aplikacija Sleep Cycle koja se može skinuti i na Google Playu i na iStoru. Aplikacija je pre dve godine dobila izvrsne ocene,a inženjeri su te godine dobili prvu nagradu za najbolju aplikaciju iz te kategorije u toj godini. Ona koristi mikrofon, beleži pokrete, zvuke i disanje uz pomoć čega pravi grafički prikaz sna i ocenjuje njegov kvalitet. Takođe može se pratiti i zavisnost kvaliteta sna od nekih navika. Vredi pokušati sa njom i preispitati za početak kako zaista naš san izgleda u realnosti, a šta je subjektivni doživljaj.

 

Kako pronaći motivaciju za dalji nastavak učenja u izolaciji?

 

Marko: Izolacija nudi dosta vremena, ali ono što je moje dosadašnje iskustvo koje opisuju klijenti u izolaciji je utisak da “ništa ne mogu da stignu”. Jedan od razloga je previše obaveza koje su ljudi sebi nametnuli u izolaciji da bi ispunili vreme, a drugi je lenjost i to baš karakteristična za one ekstrovertnije tipove ličnosti koji su navikli da većinu vremena provode van kuće. Zato dobro organizovan vremenski raspored ili kako se popularnije zove “Time Management”, je krucijalna stvar ne samo u izolaciji, već i u mirnodopskim uslovima. Treba dobro proanalizirati nešto što se popularno zove “matrica organizacije vremena” i videti koliko provodimo vremena u toku dana u stvarima koje su hitne i bitne, koje su hitne, ali nisu bitne, koje nisu ni hitne ni bitne, a koliko u onoj najbitnijoj životnoj zoni gde radimo na stvarima koje nisu trenutno hitne, ali su životno bitne.

Kako sprečiti snažan uticaj anksioznosti u vremenu izolacije?

 

Marko: Anksioznost je uzak tok straha koji teče kroz našu psihu, ako ga ohrabrimo, napraviće klisuru u koju će se ulivati sve naše nadolazeće misli. Te misli su uglavnom negativne i prožete strahom ili neizvesnošću. Mi i samo mi odlučujemo u koju stranu sebe želimo da verujemo i koju stranu sebe ćemo bodriti u ovim vremenima. Umesto da razmišljamo u smeru “kada će se ovo završiti”, probajte da pretvorite u “šta ja korisno danas mogu da uradim za sebe” ili se jednostavno okrenite vežbama u kojima fokus pomerate na sopstvena čula. Odaberite neki predmet i analizirajte do detalja svaki njegov deo, na taj način uključujete čulo vida i počinjete da primećujete koliko do sada niste tome predmetu pridavali pažnju i koliko ste pojedine njegove delove zanemarivali ili jednostavno niste do sada primećivali, jer Vam fokus nije bio održan. Ovakvu vežbu možete uraditi i koristeći druga čula (da osetite miris, da zažmurite i pipate određeni predmet ili ukus … itd)

Nastavite da nam šaljete vaša pitanja i dalje u odeljku koje smo za to pripremili. Čitamo se i sledeće nedelje!

Exit mobile version