Romani naučne fantastike koje morate posedovati u svojoj biblioteci

, CULTURE

Naučna fantastika je jedan od najrasprostranjenijih književnih žanrova i može se slobodno zaključiti da je i najpopularniji. Mnogi romani ovog žanra su postali kultni, a ono što već decenijama privlači čitalačku publiku je prikaz vizualizacije budućnosti. Za rodonačelnika žanra se smatra Meri Šeli sa  delom „Frankenštajn ili moderni Prometej“, koje govori o naučniku koji traga za tajnom života. To je prvo delo čija radnja ne bi bila moguća bez nauke tj. čiji je nauka sastavni i neizostavni deo. U nastavku teksta preporučićemo vam nekoliko dela naučne fantastike koje morate imati u svojoj biblioteci i koje ćete sa uživanjem čitati.

Rat svetova – Herbert Dž. Vels

Foto izvor: delfi.rs

Uticaj Herberta Velsa na savremenu naučnu fantastiku je od velikog značaja. Bio je jedan od prvih pisaca koji je slikovito opisivao putovanje kroz vreme, a kasnije je bio začetnik priča o invaziji vanzemaljaca, upravo u romanu „Rat svetova“. U ovom romanu se na određeni način stvara metafora u odnosu na britanski kolonijalizam krajem 19. veka, a neimenovani narator morati da preživi terorisanje Zemlje od strane neljudskih oblika života.
Ono što čitalac današnjeg vremena može uočiti kao šablon naučne fantastike kao žanra su jasno predstavljeni u ovoj knjizi: tehnološki superiornija armija vanzemaljaca, ljudi koje koriste kao stoku, robotski brodovi koji hodaju i borbeni ljudski otpor. Ova knjiga je mnogo puta adaptirana, a među njima je verovatno najpoznatiji radio prenos iz 1938. godine kada je tekst čitao Orson Vels.

Da li androidi sanjaju elektronske ovce? – Filip K. Dik

Foto izvor: delfi.rs

Ova knjiga autora Filipa K. Dika objavljena je 1968. godine, a inspirisala je reditelja Ridlija Skota da snimi sada kultni film Blade Runner. Smešten u postapokaliptičnoj, nama bliskoj budućnosti, gde su naša planeta i njen živi svet pretrpeli teška oštećenja izazvana nuklearnim borbama i ratovima za vreme poslednjeg svetskog rata. Biljni i životinjski svet se svode na minimum usled ekstremnog trovanja radijacijom. U vremenu kada posedovanje životinje postaje luksuz, autor se trudi da prebaci fokus na empatiju koju ljudi osećaju prema njima. Pored empatije provlači se i opsesija živim primercima praktično poslednjih jedinki neke životinjske vrste. U romanu nam je predstavljeno da androidi kao oblik veštačke inteligencije nisu u stanju da osećaju empatiju, ali da ipak postoje i druge vrste koje su se pojavom humanosti odmetnule i stavljene su sa druge strane zakona. Autor nam je samim tim postavio jasna pitanja u cilju da nas testira: Šta tačno znači biti čovek? U kojoj meri nas emocije ili njihov deficit definišu? Iako napisana u kratkom vremenskom periodu, ovaj roman je uspeo da privuče pažnju čitalaca širom Sjedinjenih Američkih država, a kasnije i sveta.

2001: Odiseja u svemiru – Artur Klark

Foto izvor: antikvirijat.biblos.hr

Kada je reditelj Stenli Kjubrik 1968. godine učestvovao zajedno sa piscem Arturom Klarkom u stvaranju scenarija za film „2001: Odiseja u svemiru“, nije ni mogao da pretpostavi koliki će uticaj na žanr, ali i na tehnologiju imati njihova kolaboracija. No, ovo ostvarenje nije namenjeno da se njegovo značenje razume u startu. Kao čitaocu knjige, pa čak iako ste ljubitelj filma, nametnuće se pitanje postojanja Boga kao entiteta i postojanje vanzemaljaca. Dok putujemo kroz milenijume, počevši od prve scene u kojima je prikazan čovekoliki majmun, tj. pračovek, koji shvata da kost mrtve životinje može da upotrebi kao oruđe, ali i kao veoma opasno oružje kojim će ubiti jednog svog srodnika. Nakon toga, dolazimo do vremena kolonizacije svemira, da bi na kraju monolit astronauta Bonmana odveo u nepoznata svemirska prostranstva, možda čak i do besmrtnosti. Ova knjiga je svakako najprodavanija i najuspešnija od svih Klarkovih romana i danas se smatra za najbolji roman naučne fantastike svih vremena.

Ja, robot – Isak Asimov

Foto izvor: delfi.rs

„Ja, robot“ je zbirka od devet naučno fantastičnih kratkih priča autora Isaka Asimova, objavljena 1950. godine u 5.000 primeraka. Ove priče su prvobitno objavljivane u američkim časopisima Super Science Stories i Astounding Science Fiction između 1940. i 1950. Iako se one mogu čitati i odvojeno, ipak dele zajedničku temu interakcije ljudi, robota i etike, a kada se sagledaju u celini, one zapravo predstavljaju jednu veliku zbirku iz Asimovljeve fiktivne istorije i robotike. Asimov, kao kultni stvaralac žanra o robotima, u ovoj zbirci priču smešta u drugi univerzum. U nekoliko pripovedaka jedan od glavnih likova je dr. Suzan Kalvin, u kompaniji U.S. Robots and Mechanical Men, Inc. (ili skraćeno: USRMM), vodećem proizvođaču robota, i njenom radu koji se uglavnom svodio na proučavanje zastranjenja u ponašanju robota i upotrebu „robopsihologije“ za ispravljanje tih zastranjenja. U knjizi takođe nalazimo kratku priču u kojoj se prvi put spominju poznata Asimovljeva Tri zakona robotike. Ostali važniji likovi koji se javljaju u pripovetkama su Povel i Donovan, tim testera čiji je posao pronalaženje pogreški u prototipima USRMM-a.
Nazivi pripovedaka su: „Robbie“, „Runaround“, „Reason“, „Catch that rabbit“, „Liar!“, „Little lost robot“, „Escape!“, „Evidence“, „The evitable conflict“.
Koliki je značaj imao ovaj roman govori podatak da je 2004. godine u dvonedeljniku „Saturday evening post“ rečeno kako su Asimovljeva tri zakona robotike „revolucionirali žanr naučne fantastike i učinili da roboti postanu daleko zanimljiviji nego ikad pre“.

Neuromant – Vilijam Gibson

Foto izvor: knjizare-vulkan.rs

U romanu Vilijama Gibsona „Neuromant“, ljudski umovi su sposobni da se povezuju sa Matriksom, ogromnom sajber mrežom koja će čitaocima delovati poznato. Čejs, glavni junak, ne može da se poveže sa Matriksom zbog prethodnih prekršaja. Kada mu misteriozni nindža ponudi da mu pomogne da povrati svoju sposobnost ukoliko za njega odradi hakerski posao, on prihvata predlog i počinje ova maglovita avantura.
Ovo je jedna od knjiga koja je ostavila dubok trag na žanr naučne fantastike. Neki čak i spekulišu da je ideja o Matriksu poslužila kao osnovni nacrt savremenog interneta, bar u metaforičkom smislu, ako ne u striktno tehničkom. Osim toga je prepuna sjajnih opisnih fraza uključujući i genijalnu prvu rečenicu.


Pročitajte i: Kultna knjiga Franka Herberta dobija još jednu ekranizaciju


Pripremila: Aleksandra Petković
Izvori: laguna.rs, sr.wikipedia.org
Izvor naslovne fotografije: psysicsworld.com