Horor filmovi koji su obeležili domaću kinematografiju

, KULTURA

Horor kao filmski žanr zastupljen je u svetskoj produkciji od dvadesetih godina prošlog veka, i to najviše u Holivudu. Na prostorima Srbije i tadašnje bivše Jugoslavije snimanje ovakve vrste filma je bilo pomalo kontroverzno, te je prvi zvanični srpski horor film objavljen tek sredinom sedamdesetih. Čak i u današnjim vremenima horor filmovi na našim prostorima su retki, jer su produkciono zahtevni, dok se za to vreme scenaristi fokusiraju na trilere i krimi-drame. U nastavku teksta otkrićemo vam koji su to horor filmovi obeležili našu kinematografiju.

Leptirica (1973)

Foto izvor: imdb.com

Prvi srpski horor film reditelja i scenariste Đorđa Kadijevića iz 1973. godine „Leptirica“ postavio je standarde kada je u pitanju ovaj žanr. Kadijević je scenario bazirao na pripoveci Milovana Glišića „Posle devedeset godina“ koja je posvećena jednom od prvih srpskih vampira Savi Savanoviću.Iako se film razlikuje od same pripovetke, u osnovi priče je ostala legenda koja se nekada pripovedala u selu Zarožje kod Bajine Bašte. Glavne uloge u ovom filmu poverene su Petru Božoviću (Strahinja) i tada debitantkinji Mirjani Nikolić (Radojka). Posle susreta sa Savom Savanovićem u ukletoj vodenici koji je jedva preživeo, Strahinja sa meštanima njegovog sela pronalazi Savin grob i probija ga glogovim kolcem, ali u tom trenutku iz njega izlazi leptir. On i njegova velika ljubav Radojka odlučuju da se venčaju i pobegnu u Zarožje, ali ono što će sam Strahinja i gledaoci otkriti ubrzo će promeniti čitav tok priče. Ono što se izdvaja kao ključni momenat odstupanja od same pripovetke je upravo kraj filma, koji je klasičan za pojam horora u kome se ogleda simbolika smrti i transformacije. Razne zanimljivosti su obeležile ovaj film. Na jednom od prvih prikazivanja u Makedoniji jedan gledalac je doživeo srčani udar, a kako i danas pričaju Dorćolci, glumicu Miru Nikolić su deca opsedala ispred zgrade u kojoj je živela kako bi je videli i uverili se da nije vampirica. 

Davitelj protiv davitelja (1984)

Foto izvor: imdb.com

„Davitelj protiv davitelja“ je još jedan u nizu kultnih filmova domaće kinematografije opisan kao mešavina horora i komedije. U režiji Slobodana Šijana, u saradnji sa scenaristom Nebojšom Pajkićem, ovaj film je sredinom osamdesetih imao zapažen uspeh i kod naše ali i svetske publike, gde je nominovan za gran pri Internacionalnog festivala u Čikagu, a osvojio je Zlatnu arenu u Puli. Ovo je priča o prvom (fiktivnom) beogradskom serijskom ubici, edipovcu koji preživljava torturu od strane svoje majke čak i u srednjim godinama, dok su mu karanfili koje prodaje, takoreći, pomoćno sredstvo po kome bira svoje žrtve koje na kraju udavi. Dok se slučajevi ubistava mladih devojaka i žena u glavnom gradu naglo povećavaju, tako i inspektor Strahinjić (Nikola Simić) počinje da gubi kontrolu, sve do trenutka kada zvezda u usponu Spiridon Kopicl, koga tumači Srđan Šaper, krene da razvija neobjašnjivu telepatiju prema davitelju koji ga inspiriše da snimi pesmu „Baby, baby“, koja će kasnije postati veliki jugoslovenski hit. Opsesija davitelja Pere Mitića, kojeg je dočarao neprevaziđeni Taško Načić i njegov rival mladi pevač, prelazi na radio voditeljku Sofiju (Sonja Savić). Ona u okršaju sa daviteljem uspeva da mu nanese telesnu povredu, a Spiridon postaje heroj koji je spasao damu u nevolji. Ali, neočekivani obrt na kraju filma pokazaće nam nešto sasvim drugo. Film na svojstven način daje omaž i drugim svetskim klasicima horora kao što su Hičkokov „Psiho“ i „Keri“. Jugoslovenska kinoteka je u saradnji sa kompanijom VIP mobajl i Centar filmom restaurisala ovaj film. Premijera je održana 5. aprila 2020. u 17 sati na zvaničnom Fejsbuk nalogu VIP-a.

Sveto mesto (1990)

Foto izvor: imdb.com

Još jedno remek-delo autora i reditelja Đorđa Kadijevića koje ga vratilo na filmsku scenu, snimljeno je prema pripoveci Nikolaja Gogolja „Vij“. U glavnim ulogama su bračni par Dragan Jovanović i Branka Pujić. Mladi sveštenik Toma u svojim košmarima doživljava vizije mlade bogatašice Katarine jedne burne noći na salašu, u koju se i zaljubljuje. Nakon njene nerazjašnjene smrti, sveštenika Tomu pozivaju da prema njenoj želji, u seoskoj crkvi, tri noći čita molitve kraj njenog otvorenog kovčega. Uprkos strašnim pričama koje o njoj svakodnevno sluša, njegova ljubav prema njoj ne jenjava. On istovremeno živi u strahu od nje, jer je imao priliku da se sam uveri kako demonske sile utiču na nju. Mržnja i opsednutost su glavne karakteristike koje opisuju Katarinu, i zbog toga se pretvara u vešticu iz najgorih noćnih mora, koja je za svog života mučila sve oko sebe, a to nastavlja da čini i nakon svoje smrti, a postavlja se pitanje da li će njena poslednja žrtva biti sveštenik. Slično kao i u slučaju „Leptirice“, Kadijević kroz ovaj film provlači metaforički sadizam koju glavna junakinja poseduje prema muškarcima, jer je i sama bila žrtva mučenja. Iako je prošao skoro nezapaženo, ovaj film se smatra jednim od najboljih ostvarenja Đorđa Kadijevića.

Šejtanov ratnik (2006)

Foto izvor: cinesseum.com

Prvo rediteljsko ostvarenje Stevana Filipovića je od prvog momenta privukao veliku pažnju kritičara i publike. Tinejdžerska horor-komedija prati grupu srednjoškolaca koji spletom okolnosti upadaju u komične ali i užasne situacije od trenutka kada njihov drug Stanislav pronađe drevnu mističnu knjigu i tako oslobađa Šejtanovog ratnika. U pokušaju da zaustave najveće zlo, Cane (Radovan Vujović), Tića (Staša Koprivica), i Mirko (Miloš Tanasković) otkrivaju da su pomenutu knjigu slučajno otkrili Turci, te da su i oni koristili ovog demona u pohodima na Balkan. Oni takođe saznaju da je Miloš Obrenović bio taj koji je uspeo da zaustavi demonsko stvorenje. Tićin dečko Bora (Marko Mrđenović) je jedini živi potomak Miloša Obrenovića, i ekipa polaže sve nade u njega kako bi spasili zemlju od konačne katastrofe. U filmu pored Radovana Vujovića i Nikole Rakočevića pojavljuju se jedni od najpoznatijih velikana srpskog glumišta kao što su Petar Božović, Marko Nikolić, Dragan Nikolić, Ceca Bojković, Branislav Lečić, Irfan Mensur, Eva Ras. Kao specijalni gosti pojavljuju se Bora Đorđević, Teofil Pančić, Ljubomir Vračarević u posebnim ulogama. Film je osvojio specijalnu nagradu za scenario na filmskom festivalu u Vrnjačkoj Banji i sve tri glavne nagrade na Grossman filmskom festivalu u Sloveniji.

Zona mrtvih (2009)

Foto izvor: slobodni.net

„Zona mrtvih“ je prvi i za sada jedini srpski horor film u kome se pojavljuju zombiji. Scenario i režiju potpisao je Milan Konjević u saradnji sa Milanom Todorovićem i glumcem i producentom Vukotom Brajovićem. Film je premijerno prikazan na Festu 22. februara 2009, a pored srpskih glumaca u filmu se pojavljuju i neke od holivudskih zvezda. Radnja filma počinje na pančevačkoj železničkoj stanici, gde sticajem okolnosti, dolazi do ispuštanja eksperimentalnog i veoma opasnog biohemijskog otrova u vazduh. Svako ko dođe u kontakt sa ovim vazduhom pretvara se u stvorenje slično zombiju. U isto vreme agenti Interpola i srpske policije izvode transport zatvorenika iz Vršca u Beograd. Misteriozni zatvorenik iza sebe ima burnu prošlost i deluje opasno. U Pančevo pristiže strani novinar Jan (Marko Janjić) koji sa grupom lokalnih prijatelja kreće put železničke stanice, kako bi napravio ekskluzivnu reportažu o ispuštanju otrovnog gasa. Obe strane počinju da nailaze na prve zaražene stanovnike i tada počinje paklena borba na život i smrt. Agent Interpola Mortimer Rejes (Ken Fori), shvata da je jedina šansa za opstanak udruživanje snaga sa opasnim zatvorenikom, za koga se otkriva da je povezan sa dramatičnim događajima. Okupljeni u policijskoj stanici, izolovani od užasa spoljnog sveta, dok čekaju pojačanje, glavni junaci će se na nepredvidiv način suočiti sa velikom opasnošću čije posledice neće moći ni da zamisle. Film je prikazan na brojnim festivalima horor filma širom sveta.


Pročitajte i : Ko je zapravo grof Drakula?


Pripremila: Aleksandra Petković
Dodatni izvor: sr.wikipedia.org
Izvor naslovne fotografije: sajkaca.com