Možemo li biti lideri u vreme krize?

, BIZNIS

Neosporno je da mnoge organizacije, kompanije i biznisi ovih meseci prolaze kroz ozbiljnu krizu u Srbiji. Neosporno je, takođe, da će se mnogi od pomenutih subjekata, ako do sada nisu, jednostavno ugasiti zbog nemogućnosti, što finansijske, što organizacione, da na krizu odgovore.

Prilično je nezahvalno prognozirati bilo šta na duži rok, ako uzmemo u obzir to da kriza s globalnim virusom ne jenjava, već je nadolazeći talas najavljen, dok s druge strane prolazimo kroz potpuno drugačiju, političku krizu u zemlji.

Još je, međutim, nezahvalnije davati određene smernice, znajući da se svaka grana poslovanja po mnogo čemu razlikuje, ali ću pomenuti nekoliko važnih smernica kojima smatram da treba da se vodimo (svako po svojoj prilici i mogućnosti) bez obzira na sam proces poslovanja.

Budite primer onima koje zapošljavate. Generalno. Uvek i svuda. Budite otvoreni i karte situacije kroz koju prolazite otvorite i položite na sto. Važno je da čitav kolektiv bude obavešten o generalnoj situaciji, stvarnim problemima i potencijalnom scenariju. Takođe, postavite jasna pravila funkcionisanja i obezbedite da kolektiv ostane bezbedan. Osim toga, obezbedite i kontrolu nad istim, kako biste bili sigurni da se mere zaštite zaista sprovode i poštuju. Da, to jeste vaš posao.

Reagujte brzo. Nažalost, kriza ne čeka. Neophodno je ići u korak s inovacijama i samim tim prilagoditi se svemu što u datom trenutku može da olakša razvoj poslovanja, umesto da ga zaustavi ili uguši. Ukoliko je neophodno i moguće, sve svoje aktivnosti i poslove preusmerite na online platforme, ali obezbedite da radnici ili članovi određene organizacije dobiju dovoljno instrukcija kako bi uspeli da svoje obaveze nesmetano realizuju. Jasno je da će, na kraju, opstati samo oni koji su najfleksibilniji i najprilagodljiviji promenama.

Komunicirajte. Iako generalno ne smatram da ovo treba pomenuti, naglasiću da komunikacija u vremenu krize mora biti izuzetno precizna, proširena i pravovremena. Pri tome, naravno, ne mislim samo na komunikaciju unutar jednog sektora, već i komunikaciju sa svim institucijama koje vam potencijalno mogu pomoći da krizu prevaziđete u što kraćem vremenskom okviru ili, još idealnije, spreče da do krize unutar organizacije uopšte dođe. Informišite se o svim mogućnostima i beneficijama, ali i načinima i uslovima pod kojima ih možete koristiti, bilo da one dolaze od strane države ili nekog drugog faktora.

Sarađujte. Opšte je poznato da kompeticija predstavlja sastavni deo života svake organizacije u pogledu na druge organizacije istog ili sličnog dijapazona. U trenucima krize, ali i van nje, smatram da je od izuzetnog značaja postići određeni stepen saradnje, kako bismo, ukoliko je to moguće, pokušali da sačuvamo jedni druge.

Činjenica je da će se broj onih koji u okviru jedne grane posluju znatno smanjiti nakon globalne krize. Važno je, međutim, znati kako biti lider i plivati kroz situaciju koju niste želeli. Takođe smatram da ne treba naglasiti, ali ukoliko do sada kao lider niste imali precizno definisan plan za postupanje u trenucima krize, jasno vam je zbog čega je bilo neophodno imati ga. Od vas se, kao lidera, očekuje da upravljate situacijom, bez obzira na to koliko je ona dobra ili loša.

Pomozite sebi, ali i drugima. Ukoliko niste ugvorom obavezani na nabavku određene robe ili proizvoda od samo jedne kompanije, preusmerite ili kanališite svoj novac ka onima kojima je u trenucima krize potrebniji. Takođe, ukoliko za to postoji mogućnost, pružite pomoć manjim organizacijama makar savetovanjem po pitanju određenih tema.

Pročitajte i: Čemu nas je COVID-19 naučio o biznisu?

Autor: Emilija Milovanović