Otvoriš oči

neko te posetio

duga

izvijena grana

postala je ptica

i raširila svoje sanjive prste

čak do prozora

pogledaj

sunce je neobično

nasmejano

širi svoje zenice

niz stepenice

se prosipa

muzika pređašnjih reči

nismo više sami

mi imamo grane

i imamo ptice

stazama se prosipaju

šapati vazduha

budi dete

vetrovi se uigravaju

budi ptica

ničije se stope ne ljube prhutom

toliko

do jednog cvrkuta

budi ptica.

Ivana Pantelić

Izvor fotografije: www.magdeleine.co