Žmurke sa životom │ Samo jedno popodne

videla sam zalazak

koji me je prepoznao

nisam ni umela opisati

koliko se koraka deli da spoji

jedan poljubac sunca

sa mesečevim kretanjem

 

onda sam samo utonula

u bezdane kiša, tonova i granja

pomišljala sam na one mostove

i priče o večnosti

niko to nije previše sam

sem onda kada to dopusti

sam

svojim slomljenim rukama

 

videla sam zalazak

i on me je upoznao

počela sam da maštam

o popodnevu na krovu zgrade

u kojem nema smrti

u kojem se ulice kotrljaju

nadole

u kojem ulice koračaju

da ti u starke naiđu

da ih se nikad ne otreseš

 

maštala sam o golubovima

i golubovi su me odveli u Beč

u jednom sam parku ostavila jednu praznu klupu

da zapamtim

lišće nikada nije dovoljno žuto

 

u popodnevima u kojima se

zalasci ne rađaju

srela sam zalazak

da me podseti

 

krovovi toplo padaju u san

 

Ivana Pantelić
Izvor naslovne fotografije: 
Instagram

Ostavite odgovor