Mada sam se plašio

za sestru i majku

razmišljao sam da se ubijem,

kada je počeo rat

poslali su me u Aušvic

tamo sam čuvao

Jevrejku

Jevrejku sam čuvao,

kao da mi je petnaest

u nebo sam zviždao

kao daha da nemam

brojao otkucaje srca

jedan pa jedan još jedan

život.

Između nas

nije bilo stotine i stotine ljudi

bio je jedan krevet

a onda ni on.

Proglasili su nas ludim

A mi im se smešili

oživeli.

Tada sam je pitao

koliko me voli

rekla je da smo večni

šaputala mi je

Jozefe, Jozefe

ja ne postojim,

naučila me je

od koliko se pukotina

sastoji ljudski život

a da je u svakoj

možda-ljubav

čak i danas,

nema tih Aušvica

koji mogu promeniti

pitanje boja unutrašnjosti

postojimo samo mi,

otkucaj, pa još jedan,

moja Jevrejka

od smrti

otrgnuta.

Ivana Pantelić

Izvor fotografije: weheartit.com