Zašto nam se nakrivio Pobednik

Niko ko se u poslednje vreme prošetao Kalemegdanom nije mogao da ne primeti tipa koji se šeta u kostimu Dart Vejdera, Ivicu Dačića koji objašnjava strancima šta je „kale“ i kako se simbol našeg grada – Pobednik malo nakrivio. Nedavno je rađena i rekonstrukcija platoa pored Pobednika koja je rezultirala time da on i dalje stoji nakrivo.

Objašnjenje je jednostavno. Pobednik se jednom stranom naslanja na podzemnu prostoriju što ozbiljno dovodi u pitanje njegov opstanak na tom mestu.

To govori mnogo o našem odnosu prema pobedama i odlično oslikava naše današnje društvo. Pobednik se i ranije krivio, pa su 1996. ojačani temelji, ali kao i sve što se devedesetih radilo, tako ni ovo nije dalo dobre rezultate.

Kao što Pobednik stoji iznad te rupe u zemlji, tako i naše pobede stoje na lošim temeljima i nikako da se održe i oprime, već nam vremenom uvek iskliznu. Tako je ono što  simboliše Pobednik, a to je pobeda u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu u prethodnim decenijama iskliznulo i pored pokušaja da se „ojačaju temelji“. Tekovine Prvog i Drugog balkanskog rata su iskliznule 1991. (Makedonija) i 2008. (KiM, mada se jednim prstom još drže za nas). Ono što smo dobili u Prvom svetskom ratu takođe je velikim delom iskliznulo i ostala nam je samo Vojvodina na koju Pobednik gleda, mada malo nakrivljen u desno što bi možda moglo da sugeriše neki budući kurs naše politike.

Nekako se kod nas uvek više cenio poraz. Tako nam je draža Kosovska bitka od bitke na Pločniku 1386. gde smo bez dileme pobedili Turke. Više volimo da pričamo o žrtvama ratova nego o onome što smo u njima dobili; više volimo 27. mart 1941. nego 20. oktobar 1944. i da ne nabrajam dalje.

Beogradski Pobednik, poučen iskustvima sigurno je pomislio kako ne pripada ovom podneblju pa je rešio da utone u srpsko podzemlje jer jedini pobednici u Srbiji su predstavnici podzemlja i kriminalnih struktura.

Možda bismo mogli u budućnosti da podignemo spomenik „beogradskom Gubitniku“ pa da ga pazimo i mazimo i da ga stavimo na sigurne temelje, jer mi samo poraze stavljamo na sigurne temelje, slavimo ih i pamtimo, a pobede i prosperitet su nam tako nekako… passe…

 

Aleksandar Đukić

Naslovna fotografija je iz privatne arhive autora

Ostavite odgovor