Prosipam propast niz ulice
Nemojte gaziti mojim drumom!
Ne gledajte u namršteno lice
Koje nije raskrstilo s umom.

Držim uvelu tugu u šaci
Obećao sam javnu čvrstinu
Malo me sputavaju nametnuti znaci
Bled sam za novonastalu površinu.

Propast me spretno goni
U veće poroke i ludila
Da sa mnom upravljaju milioni
Glava se moja ne bi izgubila.

Poznajem mnoge – odbegli sam gost
Svima uvek novi a i svima stari.
Čekam nekog da stvori pogodnost
Da malo bola u meni pokvari.

Dragoslav Stepanić
Izvor fotografije: pixabay.com