Nenad Milosavljević, NJUZ.NET | Srbija do Paralije

, AKTUELNO

Sezona odmora se bliži kraju. Taman smo završili ovogodišnje i otplatili poslednju ratu za prošlogodišnje letovanje. Sumiraju se utisci, a na papir stavljamo ne samo one stvari kojih ćemo se sećati sa slatkom setom, već i one koje su nas nervirale.

A takvih uvek bude. Bilo da su u pitanju ljudi koji na plažu ponesu ručni frižider veličine pravog frižidera i za sobom ostave gomilu smeća ili oni koji su vredno vežbali i tetovirali se cele godine da bi sad stali da poziraju baš tu, ispred tvoje ležaljke, zaklanjajući ti pogled na pučinu koju si iščekivao prethodnih 365 dana.

I sve su to sitnice koje se brzo zaborave. Ipak, jedan od utisaka koje ne mogu godinama da izbijem iz glave i za koji i dalje nemam dovoljno suvislo objašnjenje su srpske žurke i srpske diskoteke u inostranstvu. Tačnije, ljudi iz Srbije koji idu na srpske žurke i diskoteke u inostranstvu. Tačnije u Grčkoj. Jer u drugim zemljama ovaj fenomen nisam imao prilike da vidim.

Uz poštovanje svačijeg izbora, prosto ne mogu da se ne zapitam zašto bi neko ko ode u Grčku (ili bilo koju drugu zemlju, na kraju krajeva) na deset dana trčao da poseti ono čega ima i u Srbiji i to tokom cele godine? Zašto bi neko propustio priliku da upozna i istraži drugu zemlju, njene običaje, ljude, pa na kraju da poseti i autentične lokalne žurke i diskoteke?

Da li je to onaj sindrom prema kojem se u sredini koja nije izvorno naša osećamo mnogo bolje ako susretnemo nekoga ili nešto što nam je poznato? I zašto nam je tako nešto uopšte potrebno na odmoru od svega desetak dana?

Možda je najbolje objašnjenje (ili bar meni deluje najsmislenije) ono koje kaže da sve to uređuje tržište, pa ako takvih žurki i diskoteka ima, onda verovatno postoji i potražnja. A opet, imajući u vidu u kakvom nam je stanju ekonomija, onda nije ni čudno što se ekonomski ponašamo tako što u stranoj zemlji stvaramo potražnju za nečim što ćemo, možda čak i parama od kredita, platiti višestruko skuplje nego što bismo ga platili kod kuće. Pa makar to bilo i dizanje ruku i pijano urlanje uz Cecu i Stoju.

Nenad Milosavljević