Recenzija filma „Una mujer fantástica“

Film reditelja Sebastijana Lejla, Fantastična žena, premijerno je prikazan dvadeset i četvrtog maja u bioskopu Cineplexx.

Film je rađen u koprodukciji nekoliko država, među kojima su i Čile, Nemačka i Španija. Na poslednjem festivalu u Berlinu osvojio je nagrade Teddy i Nagradu za najbolji scenario.

U fokusu priče nalazi se ličnost glavne junakinje Marine, koju tumači Danijela Vega. Kako je scenario pažljivo osmišljen, Marina na samom početku filma dobija svoju nezavidnu poziciju u društvu koju do kraja filma pokušava da opovrgne. I, nije reč o poslovnom opredeljenju, već o životnom. Ona radi kao konobarica i želi da postane pevačica. U svom životu ima čoveka kojeg voli i koji voli nju. Međutim, kada on umre, ona ostaje sasvim sama nasuprot, čini se, čitavom svetu.

Koliko se jedna osoba koja odluči promeniti pol mora pripremiti na velike pritiske društva, o tome govori ovaj film. I o tome na šta su sve ljudi spremni, vodeći se mišlju da imaju pravo nekom nanositi uvrede i zlo.

Marina se ne bori samo protiv njih, već i protiv grotla tuge i bola, koji je ophrvavaju. Ona uspeva da nastavi dalje.

Osim vrlo emotivno iznesene uloge glavne junakinje, zanimljivo su prikazani i međuljudski odnosi koji se svode na, mahom, škrte dijaloge, gestikulaciju i nedorečenost. Njima se želi ukazati na pitanje porodičnih odnosa, problem identiteta, kao i na teme empatije i međusobnog razumevanja.

Poseban doživljaj filmu doprinosi muzika koja se simbolično nadovezuje na priču o dalekim prostorima u kojima nema nesreće. Tamo je Orlando poželeo da vodi Marinu, međutim, te karte su misteriozno nestale. Kuda i kako, publici nije otkriveno. One su postale otvoren put ka granici između života i smrti.

Ivana Pantelić

Fotografija: FAME Solutions

Ostavite odgovor