Noć za simfonijske poeme objedinjene jedinstvenom idejom

Kada bi priroda umela da pokaže šta muzika umetnika može da stvori, svetlost bi gorela još prozračnije. Oni su, kao domaćini našeg Kolarca, u svom tom sjaju, izveli najbolja dela koja su se mogla čuti – uzvišenu muziku od početka do kraja. I to ne zato što su uspeli da istaknu sve nijanse boja, koje je Dante u svojoj „Božanstvenoj komediji“ stvorio, već zato što imaju dušu različitu od savremenog sveta, i inspiraciju.

Počelo je sa intervalima kvinte, koji su izvedeni u lirskom stilu, jer se sve vreme dobro održavala interakcija soliste i orkestra. Kamernost u Šumanovim delima prepoznala se kroz iskazivanje najdubljih tonova i kadenci koje je pratio okrestar. Naši koncertmajstori su svojom izvedbom uspeli da predstave blaženstvo raja, o kojem je Dante u svojim delima pisao. I  ne, kroz uvertiru nije predstavljena samo slika Fausta. Bilo je to otkrovenje, u kojem siloviti alegro predočava traganja za sopstvenim idealima i istinom. Taj su alegro mogli da osete oni koji imaju naklonost prema muzici. Iz daljine sjaj „Pakla“ i „Čistilišta“ doneo je spokojnu atmosferu kroz simfoniju, koja je neobično dugo trajala.

Bilo je to veče u kojem se, verovatno kao nikada do sad, najbolje povezala pisana reč sa muzikom.

U Zadužbini Ilije M. Kolarca, u neobično toploj decembarskoj noći, publika je imala priliku da sluša najpoznatija dela Roberta Šumana i Franca Lista, u punom sastavu Beogradske filharmonije, pod upravom svetski poznatog dirigenta, Mihaila Jurorvskog. Počasni gost bio je violončelista Narek Haknazarjan, koji je svojom virtuoznom izvedbom potpuno očarao sve slušaoce. Uz akademski hor, bio je to pravi simfonijski orkestar, koji zaslužuje naklonost svakog čoveka koji dođe.

Sledeći koncert Beogradske filharmonije biće održan u petak, 22. decembra 2017. godine, u okviru ciklusa Vazduh, u uvek inspirisanoj Zadužbini Ilije M. Kolarca.

Tatjana Vujović

Izvor naslovne fotografije: Marko Đoković

Ostavite odgovor