Međ’ Kockarima i međ’ književnicima

U nedelji za nama, ispratili smo još jedan Sajam knjiga na kom, izvesnim kritičarima izrazito istančanih čula nisu promakli detalji da su ovogodišnje književne zvezde bile jedna rijaliti zvezda i jedna ratnozločinačka zvezda. Ovi sa malo manje istančanim čulima pak nisu mogli da ne primete da je ovogodišnja ponuda Sajma knjiga značajno opala u odnosu na prošle godine, a oni sa najmanje čula su došli i kupili šta im treba.

Izvesna Kija Kockar svojom knjigom je toliko zasenila ostatak ponude na Sajmu knjiga da možemo očekivati da Kockar od Dostojevskog i Kija motors zajedno promene imena u Kija Kockar (ovaj drugi za potrebe Sajma automobila). O ovoj zvezdi se toliko pričalo da je možda i marketing tim Lidla pomislio da bi se piletina mnogo bolje prodavala da se uz pile dobijala i knjiga Kije Kockar. Mada ne bi bilo loše i da se uz knjigu na Sajmu dobijalo pile jer je u poslednje vreme sve teže naći dobru hranu na ovom prazniku knjige, a znamo koliko đaci iz osnovnih i srednjih škola vole Sajam knjiga zbog fast fuda.

Dok svima znana Kija zadovoljno trlja dlanove, niko se nije pitao šta se desilo sa prošlogodišnjom zvezdom Sajma knjiga, izvesnom Zorannah? Komentatori svega vidljivog i nevidljivog na društvenim mrežama, oni kojima je to primarno zanimanje, potpuno su zapostavili ovu prošlogodišnju zvezdu Sajma. O Zorannah se nije govorilo čak ni u odeljku za antikvarnu knjigu, niti je ušla u udžbenike istorije i stručne istorijske monografije kao fenomen koji je obeležio 2017. godinu. Je l’ to možda naše pamćenje toliko kratko da se ne sećamo čak ni prošlogodišnjih instant književnih javnih ličnosti?

Možda problem nije pamćenje jer svako ko je naleteo na trotomno izdanje poezije Laze Kostića za 150 dinara, odmah je znao o kome se radi. Svako ko je u gužvi video jednog sredovečnog mladića, znao je da je to večiti mladić Matija Bećković iako je uredno izbegao učešće u svakom rijaliti programu u Srbiji. Deca su prepoznala nekog čiku zvanog Ljubivoje Ršumović koji pak nije ni kockar ni starleta. Imalo je tu još dosta imena. Svako da prepozna po nekog.

Ljudi poput Ršumovića i Bećkovića su tu već više od pola veka i ne nameću se. Mnogi ih ne spominju, a opet svi znaju za njih i njihova dela odavno su postala klasici i delovi školske literature. Ne moraju da prave skandale i budu u rijaliti programima, a opet su tu i ne prolaze. Za razliku od njih, kroz Sajam knjiga i svet književnosti protutnje neke zvezde i zvezdice, budu zanimljive par meseci i onda nestanu istom onom brzinom kojim su i lansirane u svet poznatih. Za par godina se niko neće ni sećati Kije Kockar, Zorannah i ostalih nijansi sive. Ali ostaće nam Kockar, i to onaj od Dostojevskog, ostaće nam Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović i mnogi drugi velikani književnosti koje vetar više ne može da oduva…

Aleksandar Đukić

Izvor fotografije: Wikipedia

Ostavite odgovor