Kada Srbija može da očekuje prve napade terorista

Srbiji nekako uvek izmaknu velike investicije iz oblasti terorizma i terorističkih napada. Otkako smo dobili paket terorističkih napada iz evropskih fondova 1999. godine, svi ozbiljni teroristi i agresori zaobilaze Srbiju.

Svedoci smo da su u 21. veku veliki centri preuzeli primat iz ove oblasti (Nju Jork 2001, London 2005, Moskva 2010, Pariz 2015, Brisel 2016…), a za zemlje zapadnog Balkana ostaju samo najave terorističkih napada na naslovnicama novina. Kada se u pregovorima o pristupanju EU bude otvorilo poglavlje 36 (u ovom trenutku još ne postoji)  koje se bavi usklađivanjem terorističkih napada u Srbiji sa evropskim, Srbija će biti u velikom problemu zbog nedostatka istih.

Srbija, da bi ispunila zahteve iz budućeg poglavlja 36, moraće najpre da izgradi metro u Beogradu i ostalim većim gradovima jer se prema evropskim standardima, napadi dešavaju najčešće u metroima ili eventualno na autobuskim i železničkim stanicama. Takođe, evropski standardi podrazumevaju preuzimnje odgovornosti za napad što će olakšati rad sudstvu. Podsetimo se samo koliko se dugo čeka na presude za slučaj Savamala jer niko nije preuzeo odgovornost za taj napad.

Kako bi se pažnja terorista skrenula na našu zemlju, neophodno je da Srbija šalje kontigente vojske na bliski istok u mirovne misije koje su od ključne važnosti za stabilnost tog regiona. Takođe, naša zemlja će morati da uposli kaskadere na javnom servisu koji će se pojavljivati pred kamerama u ulozi žrtava na svakom od tih dešavanja i davati potresne izjave sa lica mesta što će samo po sebi povećati zaposlenost.

Ovako nekako

 

Međutim, glavno pitanje je kako privući teroriste na naše prostore? Srbija nema neki značajan položaj u svetu koji bi terorističke napade učinio isplativom investcijom te je neophodno da država uvede subvencije za terorizam kao što je to model sa Fijatom i ostalim stranim investitorima.

Dakle, država najpre treba da obezbedi odgovarajuću infrastrukturu (metro, autobuske i železničke stanice, tržni centri) kao i kvalifikovanu radnu snagu (bombaši samoubice domaće proizvodnje) i garanciju da će se teroristički napad provlačiti minimum tri meseca kao glavna tema u medijima. Sledeća bitna stvar su poreske olakšice za terorističke grupe pri kupovini repromaterijala (eksploziv) i davanje subvencija za svakog samoubicu u iznosu od 10.000 evra koliko je dobio recimo Fijat po zaposlenom. Jedino tako možemo privući renomirane svetske terorističke organizacije poput ISIS-a i Al-kaide koji bi svakako bili zainteresovani za bombaške napade u Srbiji kao lideru u regionu.

Uslov koji bi se našao pred potencijalnim teroristima za bombaške napade bio bi potpisivanje ugovora između Srbije i terorističke organizacije kojim bi se ta organizacija obavezala da će u roku od 10 godina od potpisivanja ugovora izvesti dogovoreni broj terorističkih napada kako evropski put Srbije ne bi bio ugrožen, a za eventualne sporove bio bi nadležan sud u Strazburu. Tek tada možemo očekivati prve napade terorista na koje čekamo još od 1999. godine.

Iako poglavlje 36 o usklađivanju terorističkih napada još uvek ne postoji, ne treba se opuštati i čekati da druge zemlje u regionu preuzmu lidersku poziciju Srbije i ugroze dolazak terorista na naše tržište. Evropski put Srbije nema alternativu i zato je neophodno na vreme obezbediti evropski nivo u oblasti terorizma i terorističkih napada.

Aleksandar Đukić

Izvori fotografija:

trnovka.mk
youtube.com

Ostavite odgovor