Kako je nastao film?

– Dok sam tragao za idejom za svoj novi projekat, slučajno sam naišao na klip na Ju Tjubu u o sveštenicima-pevačima koji su u to vreme bili hit. Naime, govorilo se o tri sveštenika koji su, prepevavajući francuske klasike, prodali milione albuma i imali uspešnu turneju  širom sveta . Naročito mi je privuklo pažnju to što je jedan od sveštenika, koji je tek upisao bogosloviju, posle turneje odustao od svog crkvenog poziva. Zapitao sam se šta se to desilo u njemu tokom turneje da je odlučio da u svom životu više nema Isusa. Počeo sam od tog principa, a zatim sam rešio da filmom obuhvatim i ostale religije.

I sam sam vaspitavan u katoličkom duhu: kršten sam, imao sam prvu pričest, ispit vere i obišao sam Lurd. (smeh). Može se reći da sam ovladao temom. Ali u isto vreme, rekao sam sebi da se hrišćanska kultura sigurno neće obraćati svima. Kako se u Francuskoj vodi stalna rasprava o tri velike monoteističke religije, zašto centralna tema naše priče ne bi bili sveštenik, imam i rabin? Zatim sam te tri ličnosti vezao za svet muzike u koju se vrlo dobro razumem.

Niste se plašili da će podsmevanje tako delikatnoj priči izazvati eksploziju javnosti?

Da budem iskren, počeo sam da pišem scenario pre napada 13. novembra, a zatim sam ga odložio, jer sam smatrao da je bolje ne pominjati tu temu u tom kontekstu, ali s druge strane, bilo mi je jasno da je moja obaveza, kao umetnika, da o tome nešto kažem. Priča je vedra i duhovita i mislio sam da je moja uloga da pronađem dobar tonalitet kako bismo mogli da napravimo zdravu distancu od tih dramatičnih dešavanja. U svakom slučaju, film se ne bavi temom religije već karijerama trojice pripadnika verskih zajednica, kao što bi se bavio i karijerama pekara ili informatičara. To je zanimanje poput bilo kojeg drugog, postoje dobri crkveni ljudi i loši, kao što postoje dobri i loši pekari. Zašto onda ne bismo govorili o ovim trima profesijama? Jer iako održavaju vezu sa onozemaljskim, oni su pre svega ljudska bića sa svojim vrlinama i manama.

Svaki lik se tokom filma menja, postaje humaniji, manje ciničan i otkriva svoju pravu prirodu.

U svakom scenariju je bitno da postoji neki put, neka inicijacija. U „Coexister“ iako postoji više likova, želeo sam da svaki od njih ima svoj put na kome saznaje nešto o sebi.

Imamo utisak da svako ima neku tajnu, koju manje ili više ne želi da otkrije.

– Ono što je zanimljivo je da u sva tri moja filma postoji putovanje: putovanje kroz vreme u „Case depart“, povratak izvorima u „Crocodile“ i turneja u „Coexister“. Za mene putovanje nam daje priliku da sebe bolje upoznamo i napredujemo. Scenario je uspešan ukoliko likovi uspeju da pronađu svoj put i možda promene tok svoje egzistencije. Zbog toga sam i dugo pisao scenario kako bi za sat i po vremena pokazao da svako može da evoluira.

Više scena, poput klipa u pustinji ili priče o gej rep grupi funkcionišu zahvaljujući lepoj ravnoteži između parodije i humora.

– Hteo sam da napravim film koji je u suštini realističan, ali sam dopustio sebi da upotrebim dozu parodije u klipovima. Čim počne rep klip, hteo sam da se odmah čuje prepoznatljiv zvuk ovog žanra, iako je poruka malo promenjena. U snimanju rep klipova su mi pomogli moji prijatelji reperi. Kao inspiracija za klip trojice pripadnika verskih zajednica su mi poslužili sveštenici pevači čije su pesme lirske i u isto vreme kliše.. ali najviše sam se zabavio snimajući klip „Treba znati voleti“ u kome su se glumci potpuno prepustili emocijama u toj meri da je sve postalo neverovatno smešno.

Često odlazite u krajnju satiru- sveštenik u striptiz klubu, rabin koji uzima drogu, imam koji kupuje kobasice i alkohol.

– Čuo sam skoro da je Danijel Tompson izjavio da ne može da se napravi aktuelni „Rabin Džejkob“ (Luj  de Fines). Mislim da u današnje vreme glumci sami sebe cenzurišu i pitam se koliko ih to ometa. Odrastao sam uz „Rabina Džejkoba“ i brojne filmove koji nisu uvek imali tako dobru reputaciju. Filmovi u kojima se pojavljuju lažne časne sestre i sveštenici. Slika sveštenika koji je zaglavljen između dve zgodne zadnjice nije ništa iznenađujuće za mene. I ako sam izabrao da imam lažnog imama, to je zbog toga što smo već imali lažne sveštenike u filmovima.

Da li ste organizovali čitanja ili ponavljanje scena kako bi se uverili da će trio dobro funkcionisati?

– Iščitavao sam scenario više puta sa svakim glumcem. Ali kada su pored vas Džonatan, Odri Lami, Remzi i Gijom, uvek ima novih ideja i predloga. Da ne govorim o sebi, koji se vrlo dobro snalazim uživo. Napravio sam mesta improvizacijama koje su dovele do nekih čarobnih trenutaka.

 Vi ste autor, producent i glumac. Kako ste proživeli to iskustvo?

– To je bio dodatni pritisak pogotovo kod važnih scena, jer sam stalno oko sebe imao pet harizmatičnih komičara koji su uvek davali svoje predloge. Svoje prethodne filmove sam snimao na Kubi i u Južnoj Africi, a sada sam morao da rintam više nego ikada, što nas nije sprečilo da uživamo. Moram da kažem da sam se preispitivao i nisam siguran da li bih opet bio ispred i iza kamere. Međutim uloga u ovom filmu mi nije teško pala s obzirom na to da je moj lik vrlo sličan meni u privatnom životu.

Kako ste osmislili tekstove i muziku, a pre svega naziv „Coexister“ (Koegzistiranje)?

– Muziku je komponovao Gijom Rusel koji je sa mnom sarađivao i u filmu „Krokodil“. Na pesmama sam sarađivao sa svojim prijateljem iz detinstva, Silvanom Brioom, koji je komponovao muzičke delove parodije. Ja sam pisao reči, osim za pesmu „Coexister“ čiji ji on autor u potpunosti. Bilo bi dovoljno da ga pitam da napiše pesmu koja bi ličila na stvar rep grupe i on bi to doveo do savršenstva. Bilo mi je vrlo zanimljivo da posmatram glumce kako uče koreografije i takođe uče da pevaju iako je u određenim delovima glas pozajmljivao neko drugi.

Film Coexister je u bioskopima od 21. juna.