Da li si sigurna u to što želiš?

,,Koliko li je jak osećaj pravog uspeha?ˮ

Misli su joj kuljale glavom dok se poslednji put okretala pred ogledalom. Nije verovala u izmišljotine da je uspeh povezan sa ličnim zadovoljstvom. Nije razumela kako bilo ko odvaja novac od uspeha. Međutim, danas je osećala da je ostvarila jedan svoj cilj.Ovakva radost joj je bila strana, te je čak pokušala i da je suzbije.

,,Ne smem da unosim previše emocija u današnji sastanak! Devojke moraju da vide da stojim iza svojih reči.ˮ

Devojkama je mesecima savetovala da se ne ulažu previše emotivno u međuljudske odnose. Sada je morala to da dokaže i na svom primeru.

,,Saro, vrlo dobro znaš da ne ideš na sastanak sa nekim drugaricama. To su devojke kojima si uzor, kojima si mentor. To su devojke koje ti veruju. Nemoj nešto da zabrljaš!ˮ

Najveći kritičar je uvek bila sama sebi. Time je sebe naučila da ogugla na sve kritike okruženja, pa čak i svojih roditelja.

Fokusirano je posmatrala svoj odraz u ogledalu. Pepeljasto-plava kosa joj je padala preko ramena. Dugo nije išla na kik-boks, ali je telo i dalje bilo izvajano. Prešla je pogledom preko garderobe – crne patike, crne farmerke i uska, siva majica. ,,Manje je više,ˮ bio je njen moto od kad se pomirila sa tim da roditelji retko imaju novca za novu garderobu. Uz njene pune usne i hladno zelene oči, retko ko je gledao šta je obukla. Danas su joj oči bile prošarane žutim tačkicama. Danas je posebno bila zadovoljna sobom. Spremna je za polazak.

Njena promena je počela otprilike kada je ostavila Dejana. Shvatila je da joj ne odgovara da bude u ozbiljnoj vezi, naročito ne sa 16 godina! Sada je imala 22 i to mišljenje nije promenila. Bilo joj je drago što je kao tinejdžerka spoznala na koji način želi da se razvija. Nije želela da bude jedna od onih koje privlače muškarce svojim izgledom. Počela je da istražuje sve knjige o zavođenju.

Nije to bila razonoda. Za nju je to predstavljalo konačno pronalaženje nečega što je zaista interesuje. Neka vrsta pronalaženja sebe. Nije volela da uči. Nije imala pojma koji fakultet želi da upiše. Koliko je znala, nije imala ni neke posebne talente. Ovo je bila njena oblast! Sate je provodila uvežbavajući rečenice i govor tela koje su knjige preporučivale. Konačno je doživela da drugarice traže savete od nje. Konačno je u nečemu bila dobra. Tada je shvatila da je sakupila znanje koje se danas traži. Sledeći korak je bio otvaranje grupe na Fejsbuu u kojoj će se okupiti devojke sa kojima će razmenjivati svoje veštine zavođenja. Danas će se prvi put susresti sa tim devojkama u stvarnom svetu.

Zakasnila je 10 minuta, kako bi mogla da ih sagleda na okupu. Sede u bašti kafića. Primećuje da nijedna nije lepa, prema njenom ukusu. Oseća da su im pokreti pažljivo proračunati.

,,Da li ja izgledam isto tako sa strane? Ili samo ja to primećujem, jer mnogo znam o tome?ˮ

Upoznaje se sa svima, ali ne može da izađe iz svoje glave. Previše misli. Previše haosa. Nije joj teško da vodi razgovor. Vežbala ga je nedelju dana. Devojke su oduševljene što su se sastale. Obasipaju je komplimentima. Govore kako im je promenila živote. Oduševljeno pričaju kako mogu da biraju sa kime će ući u vezu, jer se momci ,,lepeˮ na njihov šarm.

Misli ne prestaju: ,,Saro, pogledaj koliko si im pomogla. Zar ne primećuješ kako ti se dive? Ovo je tvoj prvi mali uspeh. Zbog čega nisi srećna?ˮ Završava razgovor po planu i, potpuno nesvesna, trči do stana.

U trenutku kada otključava vrata kreću suze. Srećom, unutra nema nikoga. Dovoljno već ima pitanja u svojoj glavi. Čini joj se da sa suzama konačno izbija svest. Svest o protraćenim godinama. Svest o tome da je ista kao ove devojke. Naučena. Programirana. Izveštačena. Nikad svoja. Svest o tome da nema kome da plače na ramenu. Da je sama, u moru obožavaoca. Pada joj na pamet naslov knjige koju je čitala kao klinka – ,,Pazi šta želiš, možda ti se ostvariˮ. Pre šest godina je sve ovo žarko želela, samo da se ne bi utopila u masu. Samo da bi se na neki način istakla, dokazala. Samo da ne bi bila u moru običnih devojaka. Sada je u moru razočaranja. Nije joj jasno zašto njen plan do uspeha i sreće nije funkcionisao. Ali grudi bole kao jasan znak.

Kada suze konačno prestaju, hvata svoj odraz u ogledalu. Nema ničega od one savršenosti koju je videla pre nekoliko sati. Oči su crvene, kosa raščupana, a šminka razlivena po obrazima. Samo se pogled izdvaja. Pogled neobično jasan. Pogled u kome se čita skretanje na neki novi put. Možda ne zna precizno kuda dalje, ali to je ne brine. Kada svest dođe po svoje, tada samo duša odgovara.

 

Dajana  Mitrović

Dajanina stanica sreće

Ostavite odgovor