Da li je do smeha ili je do suza?

Čarli Čaplin jedan je od najvećih komediografa svetske kinematografije. Od nesrećnog detinjstva do velike slave, njegov život bio je ispunjen dešavanjima koja su izgledala ili isuviše zanimljivo, ili, pak, isuviše stresno.

Dečaku od šest godina kojem je scena već bila poznata, trebalo je  dosta snage da pretrpi tešku porodičnu situaciju i da se hrabro vine među glumački svet.

Čaplin nije bio jedan od onih koji je slavom zadobio otklon od svakodnevnog. Svojim humorističkim ulogama nastojao je da nasmeje, ali i da kritikom osvesti celokupno društvo. Stvarajući kult skitnice, ljudima je emotivno dočarao šta se to krije iza rupičastog odela. Pozajmivši celokupno odelo, sem štapa, za snimanje filma Skitnica, ostaje svom izgledu veran, i upamćen upravo po njemu i po svom karakterističnom hodu, postaje nezamenljiva ličnost dvadesetog veka.

Nekada nije potreban zvuk, niti bogati dijalog, njegovi nemi filmovi umeju govoriti mnogo više od nekoga govora. Od Skitnice, preko Cirkusa, Svetla velegrada, pa sve do Velikog diktatora, nekolike su desetine filmova u kojima je Čaplin učestvovao, kao glumac, režiser, producent ili scenograf.

Da li podstaknut proživenom tugom, ili odmalena usmeren ka humoru, Čarli Čaplin uspevao je da pronikne do srži ljudskih osećanja i da nas iskreno nasmeje, nekada gorko, a nekada slatko, kao i da nas usmeri ka razmišljanju o čovekovoj prirodi, o razvoju svesti i pitanju: Kuda to ovaj svet ide, i da li sam sa njim?

 

Žao mi je, ali ja nisam vladar. To nije moj posao. Ne želim da vladam i da bilo koga osvajam. Želim da pomognem svima. Takvi su ljudi – mi želimo da pomognemo, da živimo našu zajedničku sreću, a ne jad i nesreću. Ne želimo da mrzimo jedni druge ili preziremo. Na ovoj zemlji ima mesta za sve i ona je dovoljno bogata da svakom obezbedi život. Način na koji živimo treba da bude slobodan i čudesan. Ali, izgubili smo put. Pohlepa je zatrovala ljudske duše… Razvili smo brzinu, ali smo sebe zaključali. Znanje je od nas načinilo cinike, a pamet nas je učinila teškim i neljubaznim. Mnogo mislimo, a malo osećamo. Više nego mašinerije treba nam ljudskosti. Više od pameti treba nam nežnosti i ljubaznosti. Bez toga život postaje nasilan i svi ćemo se izgubiti…

Citat iz filma Veliki diktator

Iz biblioteke Diša Đurđević,

Ivana Pantelić

Izvor fotografija: 

 

 

Ostavite odgovor