Bridž – još jedan sport gde bez ičijeg znanja postižemo sjajne rezultate

Kada bi se u Srbiji pravio spisak sportova i aktivnosti u kojima naši talenti osvajaju svetske kupove, o čemu nas niko nikad nije obavestio, verovatno bismo dobili enciklopediju u nekoliko tomova. Pošto je teško pobrojati sve takve sportove, pozabavimo se onim sportovima kojima se bave neki od najznačajnijih ljudi 21. veka, poput Bila Gejtsa, Vorena Bafeta, Rodžera Federera… To je bridž, veoma redak i relativno nepoznat sport u Srbiji, ali ne bez izuzetnih rezultata.

Razgovarao sam sa Vukom Trnavcem, generalnim sekretarom Bridž saveza Vojvodine i omladincem koji je do svoje 25. godine ostvario veoma zapažene rezultate u bridžu, a do o tome ne znamo mnogo.

 

1. Reci nam šta je to bridž?

Bridž je pre svega misaona igra kartama u kojoj su karte samo rekvizit. Bridž treba posmatrati kao misaoni sport. On spada u grupu sportova poput goa i šaha. Kod nas je, kao i svetu, priznat kao sport i finansira se iz Ministarstva omladine i sporta, a svake godine smo prisutni i na Međunarodnom sajmu sporta. Bridž se igra u parovima tako što svako dobije po 13 karata i onda ide deo koji se zove licitacija i zatim odigravanje. Dakle, uvek je četvoro ljudi za stolom. Postoje timski mečevi gde se igra i u paru i timski i rejtingovanje se vrši individualno. Dakle, za jednim stolom je par koji se zove “nort saut” (north south), a za drugim je “ist vest” (east west), tako se igra takmičarski, a postoji i onaj kućni bridž koji može biti i kockarski.

2. Koliko je bridž rasprostranjen u Srbiji?

Bridž u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije postoji nekih 70 godina. Kažu čak i da smo tridesetih na prvom evropskom prvenstvu bili treći, mada nema takvih rezultata na sajtu Svetske bridž federacije. Beogradski takmičarski bridž klub je prošle godine slavio 60 godina. U Novom Sadu, gde ga ja igram, postoji 35 godina, od 1982. Imamo Bridž savez Srbije i tri regionalna saveza: Regionalni savez Vojvodine, gde sam ja generalni sekretar, imamo Bridž savez Beograda i Bridž savez centralne Srbije. Imamo oko dvadesetak klubova, negde oko 250 članova i tridesetak mladih do 25 godina koji igraju bridž.

3. Postoje li neka domaća i inostrana takmičenja u bridžu?

Naravno da postoje takmičenja, još od kada je ustanovljena Bridž federacija tridesetih godina. Postoje evropska, svetska prvenstva, neka evropska su kvalifikaciona za svetska. Seniori su od 60 godina, postoji i ženska kategorija, miks kategorija, iako u bridžu nema neravnopravnosti. Dakle, žene mogu ravnopravno da se takmiče, kao u polou, sa muškarcima. Što se tiče omladinskih konkurencija, omladinci su do 25. godine. To bi značilo da sam ja samo još do kraja ove godine omladinac. Postoje univerzitetska takmičenja, svetska i evropska. Na uvinerzitetskom FISU (Federation international sports university), bridž je ravnopravan sa ostalim sportovima. Na Univerzitetskom takmičenju u Zagrebu bili smo šesti, bili smo treći na Svetskom univerzitetskom prvenstvu, naše devojke su bile prvakinje sveta u juniorskoj kategoriji 2015, mi smo bili 2016. Ono što možda zvuči interesantno je da su i na takmičenjima u bridžu prisutni doping testovi.

Pehari sa takmičenja

4. Koje uspehe si postigao?

Neke svoje uspehe sam već naveo, ali neki moj individualni kvalitet jeste prilagodljivost i mogućnost da se sa dosta različitih partnera ostvari dobar rezultat. Pa sam tako ja mojih pedesetak nagrada i više pehara postigao sa preko 20 različitih partnera. Imao sam tek dva, tri stalnija partnera sa kojima sam imao više nagrada. To je osvajanje lige. Zatim sam bio vicešampion države sa tadašnjim partnerom 2014. godine, a onda sam bio kapiten tog tima koji je osvojio treće mesto na Svetskom univerzitetskom prvenstvu 2016. godine u Lođu u Poljskoj. Mogu i istaći i svoj rad u edukaciji. Devojke koje sam ja trenirao bile su svetske prvakinje i obučavao sam dosta ljudi.

Sa Svetskog univerzitetskog prvenstva u Lođu 2016. godine

5. Imaš li podršku?

Što se tiče podrške, imamo podršku, ali to nikad nije dovoljno. Nas u Vojvodini finansira Pokrajinski sekretarijat za omladinu i sport, ali to je sve za neka domaća takmičenja. Nama je uspeh da odemo na neko inostrano takmičenje. Tu treba dosta ozbiljnijih sponzora, to je ono što uvek govorim. Niko od nas nije stipendiran, a postigli smo neke rezultate. Prosto, malo je bridž i tabu, karte i tako dalje, to treba razbiti… I preferans je isto sad proglašen za sport, ali bridž je pet kopalja iznad preferansa, dakle dosta ozbiljnija igra, a tu se i dosta više ulaže i više je sponzora i kod nas, kao i u svetu. U Bugarskoj postoje ti sponzorski timovi i oni su treći na svetu. U Hrvatskoj je to institucionalno organizovano, a mi smo tu – ni tamo ni ovamo…

Prvaci Univerzitetskog prvenstva Srbije u bridžu 2015.

6. Da li bridž može da bude profesionalna disciplina ili samo uzgredna zabava?

Svakako da može biti profesionalno. U Americi postoji ta „American conrtact bridge league ACBL“. To je profesionalna liga gde postoje profesionalni ugovori, igrate za novac. Neki moji drugari iz Švedske s kojima sam ja ovde igrao igraju profesionalno. Jedna moja drugarica iz tima isto tako preko interneta igra profesionalno. Ja, eto, imam tu neku honorarnu zaradu od toga kao generalni sekretar. Nešto dobijam i za edukaciju koju držim i naravno nagrade od turnira. Ne igram za sponzora, ali shodno tome što nisam više junior, želim da sav taj svoj trud koji je dosada uložen u tih osam godina igranja iskoristim. Nekako ću to da podignem na što viši profesionalni nivo, iako sam sad već neki semi pro.

Kod nas je to teško, teško ostvarivo, ali nije neostvarivo, ako uđe više sponzora, onda bi to bilo dobro. Na primer, kraj zapadne Srbije je zanimljiv za razvijanje bridža jer u zapadnoj Srbiji ne postoji nijedan klub. Postoji u Čačku i to je najzapadnije. U Valjevu, Priboju, na Zlatiboru, Užicu i u većem delu Sandžaka, odnosno Raške, ne postoji bridž, dok u Nišu, recimo, postoji. Ni u samoj Srbiji ne postoji razvijen bridž, ali na toj nekoj moravskoj liniji postoji: Niš, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak, Stragari, Kragujevac. To je neki put bridža u centralnoj Srbiji, tako da tu bi moglo u budućnosti nešto da se uradi.

 

Aleksandar Đukić

Izvor fotografija: privatna arhiva

Ostavite odgovor