Aleksandar Grašić, Ekonomski fakultet | Onda kad si najsporiji, zapravo si najbrži

Jedan violinista svojevremeno je rekao, par minuta nakon svog koncerta, da se mnogo toga dešava sa životima svih ljudi, i da ništa nije važno sem jednog. Svi izbezumljeno traže sreću lutajući unaokolo ako nisu ostvarili prvi cilj, jer ne znaju gde je sreća posle toga. Mnogi ne pokušavaju da budu istraživači. To se dešava i sa životom svakog drugog pravog umetnika. Ali umetnik je kreativan i on nastavlja dalje. Jer umetnik brzo shvati, da njegova sreća leži u sreći drugih ljudi, koje upoznaje na svom putu, i deljenju iskustva sa njima. Umetnik zna da pruži svima svoju sreću i da bude zadovoljan, jer na kraju, to je smisao života.

Aleksandar Grašić, završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, na smeru Statistika, informatika i kvantitativne finansije. Trenutno je na master studijama na istom fakultetu, na smeru Kvantitativna analiza. Konačno, to je student, a istovremeno demonstrator na predmetima Osnovi ekonomije i Osnovi statističke analize. On radi, studira, bavi se trčanjem i bavi se fotografijom. Ako se vratimo na početak, povezujemo da on isto tako predstavlja umetnika sa svojim instrumentom. Njegov instrument predstavlja njegovu scenu. Iako je posle srednje škole, morao da napusti zvanično bavljenje glumom i posveti se studijama na drugom fakultetu, on zapravo nikada nije napustio pozornicu. Jer svaki održani čas za njega znači novu predstavu koju režira tako da podstakne publiku.

Na pitanje šta je to ključno u njegovom radu i zalaganju svih ovih godina, Aleksandar kaže samo upornost, posvećenost i radoznalost. I reći će mnogi da sigurno nije samo to. Reći će oni, koji ne ustaju svako jutro sa istim razlogom; da vide šta je novo što se može istražiti. Dakle, važno je samo da čovek bude ‚‚otvoren za bilo koju temu koja ga interesuje, i da ne postoji strah da se upusti u nove oblasti’’.

Aleksandar je davno izašao iz zone komfora. Iako je možda prvo hteo da ostane na fakultetu odmah posle studija, iskustvo sa privredom mu je pružilo ogromno znanje. Prvo kroz rad u Telenor banci i Telenoru, a zatim, što predstavlja još jednu odvažnost za njega, kroz rad u Republičkom zavodu za statistiku, na osnovu čega se saznaje da, paralelno sa studijama i kasnijim angažovanjem na fakultetu, on obavlja posao istraživača u sektoru zarada u Zavodu. Jedan od radova koji je skoro napisao, tiče se platnog jaza između muškaraca i žena u preduzećima u državnoj svojini i preduzećima u privatnoj svojini. Zaista biva svemoćan taj njegov instrument, mislićete… Ali nije! I ja, kad sam malo razmislila, nakon razgovora sa njim, složila sam se sa činjenicom da kroz rad u privredi dobar profesor spoznaje bolje kako da prati, analizira i, u saradnji sa institucijama, implementira nove načine rešavanja izazova. Aleksandar teži tome da u većoj meri uključi studente u istraživački proces da bi zajedno dolazili do određenih zaključaka. To je jedan od razloga zašto preferira rad na fakultetu. Upravo zato što se bavi tolikim aktivnostima smatra da ‚‚ne može doći do zasićenja poslom, jer će na kraju uvek postojati teme koje nisu dovoljno istražene i oblasti koje se mogu unaprediti’’.

Svako ko dođe vikendom u Zadužbinu Ilije M. Kolarca, može primetiti koliko atmosfera na sceni ume da unese jednu dozu mira. Za one koji brzaju sa odlukama i sa životom, to su dobre lekcije. One se sastoje od prostog slušanja muzike umetnika, koji uvek zasene virtuozom na svojim instrumentima. Priča o Aleksandru i njegom poređenju sa mojim okruženjem, zapravo je priča o potrebnom strpljenju. Čovek kada je najsporiji, zapravo je najbrži u dostizanju svog cilja. Ako poredimo sa kontekstom učenja i sam Aleksandar ističe da, preslišavanje naglas ili pravljenje šema svake lekcije iziskuje mnogo vremena, ali je to ono što je dugoročno isplativije.

Svaki čovek bi mogao da se potrudi da sačuva ono dečije u sebi. Sva ta kreativnost i radoznalost sa kojom se rađa biće posebne stranice života, i treba ih razvijati dalje bez obzira na posao kojim se bavi. Najgore je kada čovek upadne u rutinu, zbog koje zanemaruje talente za druge oblasti.

Zato, dragi ljudi, budite istraživači i nosite osmeh na licu svakog dana. Kad niste ostvarili svoj prvi cilj, znajte da ćete ga ostvariti, samo na malo drugačiji način. Razmislite i o ovome: ‚‚Ako čitate o BDP-u, na primer, Vaše učenje ne treba da se završi time što ste memorisali podatak iz knjige, već istražujte dalje, istražujte više o tome ko je objavio taj podatak ili šta najviše doprinosi njegovom rastu. Ako tako pristupite studijama, moći ćete da kažete da ste studirali ekonomiju, jer u suprotnom, samo ste vežbali memoriju’’. Teško je u moru korala pronaći onaj koji ima najlepšu boju za tebe. Teško je, dakle, videti jedinstven cilj, kada se bavite tolikim aktivnostima. Treba zato nadograđivati svoje znanje, jer će ono biti put koji će Vas voditi. ‚‚Dugoročno, svaki poslodavac širom sveta otvara vrata takvom studentu’’.

                       

 

Pripremila: Tatjana Vujović

Ostavite odgovor