Razvijeno mlado čitalaštvo siguran je put ka kulturno osvešćenoj omladini i socio-emocionalno zrelom društvu

3. deo članka

Ne bi li se detetu dočarao svet knjige, u taj ga svet treba i odvesti. „Biblioteka je odličan saradnik u tom procesu upoznavanja sa knjigom, a i sa činjenicom da ne mogu sve stvari ovoga sveta da budu naše. Kao i da ono što pozajmimo moramo da vratimo“, kaže filolog Sara Oster Rokvić.

Iz Dečijeg odeljenja – Čika Jova Zmaj, Gradske biblioteke u Beogradu, poručuju da je neophodno ojačati saradnju roditelja, vaspitača, prosvetnih radnika i bibliotekara. Nijedan element pojedinačno neće dati rezultate, ukoliko se ne ujedine.

Violeta Đorđević, bibliotekar-edukator dečijeg ogranka Gradske biblioteke, kaže da „ima učitelja i vaspitača koji su voljni i motivisani da sarađuju. Međutim, to ne bi trebalo da bude stvar afiniteta, da li neko voli ili ne voli čitanje, pa da onda to prenosi na decu. To bi trebalo da bude obaveza jednog prosvetnog radnika“, ističe Đorđevićeva i dodaje da su „svi sadržaji u biblioteci  besplatni, tako da finansije nisu ograničavajući faktor. Potrebna je samo dobra volja i organizacija.“

Dečije odeljenje Gradske biblioteke, raspolaže velikim brojem tehničkih pomagala, računara, poseduju 3D štampače i olovke za 3D iscrtavanje, uz koje najmlađi korisnici uče da pisanoj reči pristupe multimedijalno. Roditeljima su u ovo vreme vanrednih okolnosti na raspolaganju brojne onlajn radionice, kako bi deca koja inače dolaze u biblioteku zadržala stečenu čitalačku kondiciju.

Međutim, problem je što nema mnogo biblioteka u Srbiji ovakav sadržaj. Kao i mnoge druge sfere i ova trpi uticaj centralizacije. Trebalo bi se deci od Leskovca do Subotice omogućiti sličan sadržaj.

U razvijenim državama postoje nacionalni programi za pospešivanje čitanja, naša država još uvek nema program tog obima. Takve projekte imaju i zemlje u regionu Hrvatska i Slovenija. Prvu nacionalnu kampanju za podsticanje čitanja naglas deci „Čitaj mi!“, organizovali su i sproveli Hrvatsko čitateljsko društvo, Komisija za književne usluge za decu i omladinu Hrvatskog književnog društva, Hrvatsko pedijatrijsko društvo, Hrvatska zadruga istraživača dečije književnosti i Unicef pod pokroviteljstvom Ministarstva socijalne politike i mladih. Akcije i programi kampanje „Čitaj mi!“ sprovode se u svim hrvatskim knjižarama, domovima zdravlja i porodilištima.

Kod nas su slične akcije, programi i projekti skoncentrisani na lokalnom i opštinskom nivou. Ipak, teži se međunarodnim projektima i saradnjama. Kako bi se kod što više dece i roditelja probudila svest o važnosti pisane reči, očuvanja kulturnog nasleđa i književnog jezika.

Ipak od roditeljske osvešćenosti zavisi uspeh svih ovih inicijativa.

Roditelj u ulozi edukatora

Praksa pokazuje da sa roditeljskom edukacijom uglavnom prva kreće majka.

 „Najidealnije je da mama krene sa učenjem onda kada sazna da je u drugom stanju. To je jako važno, pogotovo kada se u ulozi majke ostvaruje po prvi put “, ističe filolog Sara Oster Rokvić.

PROČITAJTE I: Intervju sa Sarom Oster Rokvić

„Detetu se o pojmu knjige može pričati i sa navršenih pet ili šest meseci. Nije prerano, jer je u tom periodu dete već u stanju da raspoznaje oblike i boje“, dodaje ona. U te svrhe koriste se didaktičke slikovnice sa puno boja, ispunjene jednostavnim svakodnevnim dijalozima. Time se kod deteta podstiče svest o upotrebi kako pisane, tako i izgovorene reči, koje dete podsvesno vezuje za knjigu.

,,Nikada nije kasno. Čak i kada dete ima 3, 4 ili 5 godina i tada se treba edukovati na temu čitanja. Jer stalno se istražuje o benefitima čitanja sa detetom“, kaže Oster-Rokvić.

Roditeljima nije lako da izađu na kraj sa hiperprodukcijom, koja je proizvela kioske pune slikovnica i knjižare krcate knjigama. Treba znati kako napraviti pravi izbor i ne odustati. Zato je važna roditeljska upućenost i informisanost. Živimo brzo, sve nam je dostupno, samo nam se prave vrednosti čine sve daljim.

Voleli bismo da naše dete manje klikće i skroluje, a da više lista i zapisuje. Međutim, dok im na tome  pridikujemo i sami držimo u rukama male, pametne gadžete. Treba usporiti, vaspitavati decu ličnim primerom. Treba preusmeriti tok kojim je svet krenuo i sačuvati malo smisla pronađenog između redova.

Ozdravljenju društva možemo se nadati krenuvši da menjamo sopstvene navike, kako u kulturnim tako i svim drugim sferama. Stoga u sebi samima moramo probuditi uspavane čitaoce, oplemeniti i ojačati sopstvenu emocionalnu inteligenciju i jedino takvi možemo očekivati neko lepše, bolje, načitano sutra. 

PROČITAJTE I: Tajne sobe Zmajeve riznice

Autorka: Milica Šojić

Dodatni izvori:                                                             

• Unicefovo Istraživanje – link
• Članak sa portala Prinč – „Skandinavske biblioteke – Šta rade drugačije?“  
• Hrvatsko čitateljsko društvo