Dokazi o uticaju na ekosistem i razvijanju algi postoji skoro 1 bilion godina, dok se predak iz kojih su se današnje alge razvile, javlja sa prvim razvojem pre 450 milion godina.
Rezultat ovih dokaza nas vodi direktno do činjenice da su, prema istraživanjima, mikro fosila nadjenih na steni u gradu Dalian u severnoj Kini, upravo alge odgovorne za morski ekosistem. Budući da je, pri razvitku cele planete , kompletna biosfera zavisila od biljaka i algi u podvodnom svetu to se kasnije proširilo i na kopno.
U današnjici, alge se koriste u prehrani i postoje čak farme algi, koje se takodje, osim za ishranu, uzgajaju i za agar. Najveći proizvodjači se nalaze u Kini, Indoneziji i na Filipinama.
Postoje tri glavne grupe algi:
- Smedje (Phaeophyceae)
- Zelene (Chlorophyta)
- Crvene (Rhodophyta)
Alge u ishrani imaju potapajući karakter, što je zaista fascinantan, budući da se kupuju u sušenom obliku, ali u dodiru sa vodom dobijaju boju i otvaraju se, neke spremne za sirovu konzumaciju, dok se većina koristi kao dodatak jelima kuvanjem ili prženjem. Najbolja dnevna količina unosa jeste do 15gr.
Pročitaj i: LAVLJA GRIVA (HERICIUM ERINACEUS) I NJENI BENEFITI
Jedna šolja od 15gr algi generalno sadrži:
| Kalorije: 45 | Bakar: 56% DV |
| Proteini: 5gr | Vitamin B1: 15% DV |
| Ugljeni hidrati: 8gr | Gvožđe: 21% DV |
| Vlakna: 1gr | Vitamin B2: 22% DV |
| Folna kiselina: 13% DV | Magnezijum: 17% DV |
Najčešće se koriste u ishrani sledeće alge:
- KELP alge spadaju u grupu smedjih algi, koje takodje mogu da se nadju preradjene u prahu i postoje preko 30 vrsta. Njihova primena je uglavnom u medicinske svrhe. Veliki su izvor vitamina A, B, C, D i E, joda, cinka, magnezijuma, bakra, kalijuma i kalcijuma. Pomaže u hidraciji organizma, jača kosu i nokte, poboljšava rad štitne žlezde i pomažu u regulisanju telesne težine. Spada takodje u jedan od najboljih namirnica koje sadrže puno minerala, što upotpunjuje kompletno ishranu, budući da u današnje vreme nemamo dobar izvor nutrijenata.
- WAKAME alge spadaju u grupu zelenih algi, i jedina su vrsta koje može da se uzgaja i u veštačkim uslovima. One se konzumiraju tako što se potope u hladnu vodu do 5 minuta i posle se kuvaju na tihoj vatri. Sadrže kalcijum, velike količine gvožda, vitamina A, C i B3. Zdravstvena primena vakama leži pogotovo u lečenju trovanja teških metala, detoksikaciji i antibakterijskog čišćenja (kod porodilja i kod obolelih od hipertenzije).
- NORI alge spadaju u grupu crvenih algi i najčešće se korste za pripremanje sušija. U sebi sadrže dosta joda, karotena, vitamina A, B, C, kalcijuma i gvožda. Visok nivo magnezijuma pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, dok prisustvo omega tri i šest u nori algama snižavaju loš holesterol i regulišu nivo šećera u krvi.
Sve u svemu, ono što je svim algama zajedničko jeste da predstavljaju super – hranu, čije supstance pozitivno utiču na organizam i ako pogledamo njihovu makro svrhu i uticaj na stvaranje ekosistema, a možda i generalno na stvaranje živih bića, za naš organizam upotpunjuju dobar plan ishrane i održavanje zdravlja.
Izvori: www.americanscientist.org
https://www.allaboutfeed.net/all-about/new-proteins/red-seaweed-stops-methane-production/
Autorka: Ivana Grinfelder
